Manastir Jošanicu kod Jagodine, veli narod, gradio je knez Lazar Hrebeljanović da bi se oslobodio greha, pošto je u lovu, nehotice, na tom mestu ustrelio pustinjaka Jošu. U jošaničkoj klisuri se zaista, u davna vremena, nalazila pustinjačka lavra, manastirsko naselje sa kelijama u kojima su naročiti monasi, anahoreti, provodili dane u molitvi, odeljeni od svega svetovnog. Jošanica je izgrađena u prvoj polovini 15. veka, u doba despota Đurđa Brankovića, a osnivači su plemićka porodica koja je vladala jagodinskim krajem, možda Jakšići ili Belimužići. Freska ktitorske porodice nalazi se na zidu priprate, a uz nju je mesto dobio i lik jednog pustinjaka, verovatno predvodnika jošaničkih asketa, koji su se smatrali svetima još za života. Osmanlije su Jošanicu dugo ostavljale na miru, pa je njena crkva služila žiteljima Jagodine kao parohijski hram sve dok im 1818. knez Miloš Obrenović nije podigao crkvu u gradu. Krajem 18. veka Jošanicu su prvi obnovili iguman Aleksije, protopop Jovan Popović i jagodinski knezovi Dobroslav i Boško. Oni su se ubrzo latili oružja u ustanku poznatom kao Kočina krajina. Kapetan Koča Anđelković u Jošanici je držao štab sve do poraza, posle čega su Turci spalili manastir. Krajem Prvog srpskog ustanka teško bolesni Karađorđe je tražio da ga leče baš u ovom manastiru, a već u jesen 1814. u doba Hadži-Prodanove bune, iz Jošanice je monah Genadije dizao narod na oružje. Po izbijanju Drugog ustanka, knez Miloš je u julu 1815. poslao jošaničkog igumana Melentija kod Marašli Ali-paše da ugovori pregovore koji su održani u Jošanici. Pregovori su uspeli pa je knez darovao manastiru tri zvona (koja su uništena u Prvom svetskom ratu). Naredni iguman, sposobni Evstratije, podigao je nove kelije, današnji Stari konak. U doba sprsko-turskih ratova1876-1878. Jošanica je svoje zgrade dala vojsci za bolnice. Od tada je nekoliko puta obnavljana. U hramu je 1909. postavljena nova časna trpeza od crvenog mermera, dar kralja Petra Prvog Karađorđevića, a nešto kasnije, njegov sin kralj Aleksandar darovao je Jošanici nova zvona. Bogata Jošanica bila je darodavac školama, a u ratovima bolnicama, kada je prihvatala i izbeglice iz Mačve. Između dva svetska rata iguman Teodosije obnovio je manastir i razvio pčelarstvo, povrtarstvo i pletarstvo. U porti je podignut spomenik srpskim vojnicima.
Iguman u ratu
U Jošanici je početkom 20. veka, za uprave Gavrila, obrazovanog i snalažljivog jeromonaha, podignut moderan vinograd i voćnjak čiji su plodovi postali nadaleko čuveni. Pri povlačenju srpske vojske 1915. iguman Gavrilo priključio se vojsci. Poginuo je dve godine kasnije na Solunskom frontu kao bolničar.
