Nedaleko od britanske baze na Malti, podmornica se našla oči u oči sa konvojem britanskih ratnih brodova – tri bojna broda koje su pratila dva razarača. Konvoj je plovio ka pristaništu, ne sluteći nikakvu opasnost. Bilo je logično da stara, izrabljena italijanska podmornica na brzu ruku zaroni i pokuša bekstvom u dubinu da se skloni s puta takvoj sili i tako bi verovatno i bilo da se za njenim komandama nije nalazio Romeo Romei.
Napad na Britance
Umesto da zaroni i u dubine se skloni pred britanskim ratnim konvojem, Romeo Romei je naredio napad. Sa podmornice koja je plutala na površini ispaljena su dva torpeda, ali nijedan nije pogodio cilj. Odmah je usledila kanonada sa britanskih razarača, a oglasila se i odbrambena artiljerija sa kopna, pa je podmornica tek tada požurila da potraži spas u dubini. Čim je zaronila i kako-tako, bar privremeno, izbegla taj prvi i najopasniji direktni udar sa britanskih brodova i artiljerije sa obale, ispostavilo da je podmornica ipak teško oštećena i da su slabi, gotovo nikakvi izgledi da izbegne fatalni kraj i završi na dnu mora. Pored ostalog, jedan topovski projektil je probio toranj podmornice i voda je počela da prodire što je hitno moralo da se zaustavi. I iz onoga što su u svojim dnevnicima zapisali pojedini članovi posade sa italijanske podmornice, vidi se da je njihovo plovilo, uprkos stalnim manevrima i zaranjanjima do kritičnih dubina, pretrpelo veoma ozbiljna, gotovo smrtonosna oštećenja.
Pored više “rana” na trupu podmornice, onesposobljen je i jedan propeler, a havariju je doživela i električna instalacija. Najteže je, ipak bilo to što je havariju doživeo i žiro-kompas, bez kojeg je podmornica praktično postala slepac, koji je plovio bez ikakve orijentacije. A kad je komandant u jednom trenutku naredio izranjanje, ne bi li se kako orijentisali gde se nalaze i u kom pravcu im valja krenuti, sačekalo ih je veliko iznenađenje: Shvatili su da se nalaze na samom ulazu u luku La Valeta, malteški glavni grad, koji je bio pod kontrolom i moćnom priobalnom zaštitom britanske artiljerije.
Spasonosni potez
Romei je u tom trenutku opet odigrao, reklo bi se, kartu na sve ili ništa, ali se ispostavilo da je to bio jedini, spasonosni potez u tom trenutku. Računajući na faktor iznenađenja, lukavo je usmerio podmornicu ka samom ulazu u luku La Valeta, tamo gde ga, računao je, Britanci sigurno neće tražiti niti zasipati dubinskim bombama.
Rizikovao je, zaronio do dna i podmornicu ukotvio na 102 metra dubine, što je dva metra više od maksimalno dozvoljene za taj tip podvodnog broda čak i u najidealnijim uslovima i kad je on u najboljem stanju.
Izgledalo je da će tu i večno ostati, ali dok su Britanci okolo tražili i dubinskim bombama pokušavali da dokrajče teško oštećenu italijansku podmornicu, njena posada pod komandom Romea Romeija je, u takoreći nemogućim uslovima (pored prodiranja vode, zbog havarije na instalacijama radilo se u potpunom mraku) grozničavo pokušavala da sanira oštećenja i izvrši najneophodnije popravke da bi se pod okriljem noći mogla izbaviti iz pakla.
Kad su popravke kako-tako urađene, pokazalo se da muke tek predstoje – višestruki pokušaji posade da podigne podmornicu sa dna ostali su bez rezultata. Na svu sreću, poslednji, najrizičniji manevar koji je naredio Romei, doneo je rezultat i kazaljka na dubinometru je počela da se pomera i pokazuje da se plovilo diže ka površini. Posle popravki u spasonosnoj italijanskoj luci krenula je u nove okršaje.
Vojnička podvala
Dok je Romeo Romei sa palube grozničavo pokušavao da odredi šta je najbolje i u kom smeru da krene, iza hridina obližnjeg ostrvca se pojavio britanski patrolni brod, veoma opasni lovac na podmornice, i velikom brzinom se ustremio prema njegovoj podmornici. Romei je u magnovanju odlučio da se posluži prevarom i sve baci na tu kartu. Trgao je kapuljaču sa jakne i počeo prijateljski da maše posadi sa patrolnog čamca, pokušavajući da ga domami i navuče što bliže, jer je shvatio da nema nikakve šanse ako neprijateljski brod bar privremeno ne onesposobi za dejstvo, tim više što se sve dešavalo pod nosom obalske straže.
Britanci su naseli na podvalu, pomislili su, kako je ostalo zapisano, da je u pitanju francuska podmornica, što je Romeiju pomoglo da dobije na vremenu i pripremi posadu za napad. Na njegov znak, kad se patrolni brod sasvim približio, usledila je uraganska vatra iz mitraljeza i drugog “lakšeg” naoružanja.
Nije to, međutim, bilo dovoljno da lovac na podmornice ode u “večnu luku” – Britanci su se brzo organizovali, uzvratili vatru, a reagovala je i obalska straža koja je italijansku podmornicu zasula topovskim granatama. Pod okriljem dimne zavese koju je pustila, italijanska podmornica je u poslednjem trenutku ipak uspela da zaroni i izbegne potapanje.
U nove okršaje
Iako teško oštećena, podmornica “Pjer Kaponi” se ipak domogla spasonosne italijanske luke. Tu je brzo urađen remont, “zalečene rane” zadobijene u borbi sa Britancima, i ona je ubrzo zaplovila u nove okršaje.
