Iako se u Austriji beleži povećanje plata, hladna progresija je krivac zašto u novčaniku preostaje sve manje novca.
U Austriji je trenutno oko 6,6 miliona poreskih obveznika, koji za svoj rad dobijaju plate. Iako platna lista sa bruto iznosom lepo izgleda, malo toga preostane u novčaniku što je trend koji se uočava iz godine u godinu. Nauka je prepoznala odavno ovaj neprijatni fenomen i nazvala ga hladnom progresijom.
Kristijan Kojšnig, šef Instituta za više studije, objašnjava da je hladna progresija tiho povećanje poreza, koje nikada nije demokratski odobreno i već godinama se zalaže za odgovarajuću poresku reformu.
Austrijanci su u prošloj godini platili 23,92 milijarde evra poreza na lični dohodak. Porez na lični dohodak je time uvećan za 5,2% u poređenju sa 2012. godinom, što je i novac koji ljudima nedostaje u novčaniku. Krivac za to je posebno hladna progresija.
Naime, kako se objašnjava, svake godine se dobija nešto veća plata, ali se istovremeno plaća i više poreza.
Georg Kovarik, ekonomista pri austrijskom sindikatu, objašnjava da se osnovica za porez na prihode ne usaglašava sa rastućim cenama, što vodi do većih poreskih opterećenja, nazvanih hladnom progresijom.
Naime, u 2013. godini su plate Austrijanaca u proseku povećane za 2,1 procenat, dok je stopa inflacije bila oko dva procenata. Konkretno je za 3,9 procenata poskupela potrošačka korpa.
Radnik koji je u prošloj godini zarađivao 2.800 evra bruto iznosa može da se raduje povećanju plate od 2,8 procenata, što je iznad inflacije, koja njemu donosi 36,42 evra neto iznosa u novčaniku. Međutim, mora istovremeno da računa i na hladnu progresiju koja iznosi 10,21 evro. Gledano u apsolutnim ciframa, radniku posle ovih odbitaka ostaje samo 46 posto povišice plate.
Primer je prodavačica koja mesečno zarađuje više 20,64 evra neto iznosa, dok hladna progresija iznosi 7,39 evra, što je tek polovina. Kako se ocenjuje, iako ove cifre zvuče bezazleno malo, na godišnjem nivou iznose 88,68 evra.
|
Velika opterećenja
|
