Sve je manje ljudi na planeti koji sumnjaju u efekat globalnog zagrevanja i njim izazvane klimatske promene – kaže za “Vesti” Milica Alavanja koordinatorka Zelene patrole, mobilne grupe za preventivno i brzo ekološko reagovanje.
Ona ističe da će se svet ako ovako nastavi suočiti sa novom vrstom izbeglica, ekološkom. Podseća da se priroda već pokazala kao nepredvidiva za šta, na svakom koraku postoje vidljivi dokazi.
– Te dokaze vidimo u promenama, odnosno u rastu temperature samo tokom jedne godine i migracijama životinja koje prve osete da se nešto u prirodi menja – priča nam.
Alavanja ističe da je evidentno sve veće zagađenje na planeti za koje je kriv čovek.
– Ljudi treba da znaju da će nam se, ono što ispustimo u prirodu, vratiti – upozorila je naša sagovornica.
Kao faktore koji najviše zagađuju i utiču na promene u atmosferi navodi izduvne gasove iz automobila i u industriji. Sa ovim problemima se, prema njenim rečima, suočavaju mnoge zemlje, među njima i Srbija.
– Kod nas najveći problem predstavljaju termoelektrane i industrija, a potom i saobraćaj, odnosno dizel motori. Na primer naše termoelektrane emituju šest puta više sumpor-dioksida nego što je to zakonom dozvoljeno. Razvijene zemlje odavno pribegavaju obnovljivim izvorima energije, poput solarne ili energije vetra, dok kod nas to nije slučaj – pojašnjava Alavanja.
Često nam se, prema njenim rečima, dešava da kvalitet vazduha nije dobar, a recimo kad padne sneg, parametri ne pokazuju zagađenje.
– Međutim, to zagađenje ako ga nema u vazduhu, nije nestalo već je prešlo u zemlju i vodu i tako se unosi u lanac ishrane. Tako utiče na zdravlje čitave naše planete – objašnjava nam sa stručnog aspekta kako čovek trpi posledice onoga što radi prirodi, ali i kako se te promene odražavaju na sav biljni i životinjski svet.
Na osnovu sadašnje situacije, procenjuje da bi se promene klime i dalje mogle dešavati zbog globalnog zagrevanja na planeti, što bi kako ističe, uz ratne i ekonomske migrante, mogle da dovede do pojave ekoloških izbeglica.
– Mi smo navikli na ljude napuštaju svoje zemlje zbog oružanih sukoba ili socijalne bede, ali ukoliko ne bude nešto hitno preduzeto za spas planete, moguće je već u skorijoj budućnosti bežanje stanovništva iz svojih domova uništenih u prirodnim nepogodama i katastrofama – smatra Alavanja.
Rizična područja
Milica Alavanja se poziva na procene stručnjaka koji smatraju da bi naglo topljenje leda na polovima osim područja u blizini okeana i mora, moglo da ugrozi još neka područja duboko na kopnu.
– Naučnici predviđaju da bi ako se nastavi otapanje glečera, nivo okeana i mora bi mogao da poraste do te mere da potopi ostrva i da prvenstveno ugrozi ljude u priobalnim delovima. Priroda neće poštedeti ni one nastanjene blizu planinskih venaca, ali i šire, jer se tamo takođe led ubrzano topi i tako stvara više kiše, snega i poplava – objašnjava Milica Alavanja.
Apel političarima
– Naučnici i ostali stručnjaci, kao i nevladine organizacije apeluju daje odgovornost na donosiocima odluka svih država da preduzmu hitne i adekvatne korake. Odnosno, da napisani zakoni čije poštovanje je spas za planetu, ne ostanu mrtvo slovo na papiru, već da ih primene u praksi i da razmišljaju kako da spreče i umanje posledice klimatskih promena. Prvenstveno da smanje zagađenje vazduha gasovima koji proizvode efekat staklene bašte – objašnjava Milica Alavanja.
