Tirana i Priština uskoro bi trebalo da održe zajedničku sednicu vlade a jedna od tema, pored zajedničkih projekata, mogla bi da bude i evropski put Albanije čiji je Rama zagovornik. U albanskim medijima pominje se i ideja da bi na put ka članstvu u EU Tirana mogla da povede i – Prištinu.
Sagovornici Sputnjika o toj ideji imaju različito mišljenje: dok jedni misle da je to nemoguće i praksi, drugi navode razloge zbog čega bi upravo ovakav ishod išao u prilog i Briselu.
Plan Rame ili Brisela
Rama, prema navodima albanskih medija, ne namerava na taj put da krene sam već bi, do 2030. godine do kada je ovoj državi evropska komesarka za proširenje Marta Kos obećala prijem u Evropsku uniju sa sobom „poveo“ i deo Srbije, odnosno, Kosovo i Metohiju. Kako?
Albanski premijer nikada nije krio da je za to da se Albanija i Kosovo ujedine i da bi na referendumu glasao „za“. U to ime sa Prištinom je uveliko u odnosu po kom funkcioniše i sama Evropska unija, od otvorenih granica preko sad i vojne saradnje. Albanija i Kosovo planiraju da uspostave zajednička diplomatska predstavništva, posebno u Africi i Aziji, kako bi ojačali svoju spoljnu politiku i štitili zajedničke interese, što je najavljeno još 2019. i potvrđeno 2021. od strane ministara spoljnih poslova Tirane i Prištine, a to uključuje deljenje osoblja i iskustava radi efikasnijeg predstavljanja na globalnoj sceni na saradnji.
Rama, koji je nedavno postao i po četvrti put premijer Albanije (najduže na ovoj funkciji u kontinuitetu), ima dobru saradnju sa vodećim evropskim državama koje inače podržavaju i samog Aljbina Kurtija i njegovu politiku što dodatno olakšava rad na Raminoj ideji.
Međutim, da li će to biti zaista i moguće zavisi od nekoliko faktora: kakva će EU biti za par godina, da li će pet država članica koje ne priznaju Kosovo možda promeniti stav i kakva odnos će imati Amerika i prema EU, i prema Balkanu.
Gde ima vatre ima i dima?
Sagovornici Sputnjika različito vide šanse da za scenario da Albanija na putu ka EU sa sobom „povede“ i Prištinu. Profesor dr Stevica Deđanski smatra da je za sada tako nešto neizvodljivo, dok se profesor prištinskog univerziteta Radoš Diklić drži one stare poslovice „gde ima vatre ima i dima“.
Deđanski se slaže da ovakva ideja provejava već neko vreme u albanskim medijima o tome da na „foru“ pokušaju da Kosovo indirektno i pripoje sebi i da ga zvanično odvoje od Srbije kroz ulazak Albanije u EU, dok bi Srbija ostala van EU
„ Da, to jeste moguće kao ideja, ali iskreno mislim da je u praksi neizvodljiva zato što bi naišla na otpor u samoj EU. Već sada imamo pet zemalja koje ne priznaju Kosovo i Metohiju, a ovaj način da dozvole da se prekraja volja naroda ili da se prekrajaju granice koje postoje bi njima pravio probleme. Pre svega Kipru i Španiji. Zato mislim da to nije moguće da se dovede do kraja, ali je moguće da će oni to probati i tako bildovati svoje rejtinge ali i da vide i ispipaju koliko mogu da idu daleko, a da ne dobijaju nikakve packe od Brisala,“ smatra Deđanski.
On naglašava da se jasno vidi da Brisel sve dopušta kada je reč o Prištini, a sada bi ovo bio novi potez ili novi pokušaj, kojim bi prosto pomerali granice svoje servilnosti albanskoj zajednici.
Samo ceo Balkan u EU
„Jedino rešenje koje bi bilo svrsishodno ili logično je da ceo region uđe u EU i u tom momentu da oni mogu da vršljaju i da menjaju granice, makar ne faktičke, ali u teoriji, da kažu da smo svi zajedno, da smo s Albanijom i tako dalje. To su sad već neke druge stvari, ali samo u toj situaciji mogu da probaju ovo o čemu govorimo. Ovo je, mislim, neodrživo, iako svi to komentarišu,“ kaže Deđanski.
Profesor Diklić iznosi durkčije viđenje i kaže da treba obratiti pažnju i na činjenicu da ni Ramu ne vole u samoj Albaniji kao što ne vole ni Kurtija na KiM ali da oni uprkos tome pobeđuju na izborima.
„Pitam se kako je to moguće, a mislim da je odgovor – Evropska unija. Treba nešto da shvatimo. Brisel nema rešenje za Kosovo, Srbija neće pristati ni na podelu ni na priznanje nezavisnog Kosova. Bar ne ova vlast. Pregovora nema, ne može ni da ih bude jer Priština ne želi da pregovara ni o čemu osim o priznanju Kosova. Status Priština postaje teret za Brisel i nije daleko od istine da rešenje vide u ovoj ideji iz Albanije,“ kaže naš sagovornik.
Naravno, to se neće desiti sada ni u narednih godinu dve, kaže on, ali vremena za to ima.
„Po nekim istraživanjima kosovskih i albanskih instituta, na Kosovu je više od dve trećine za pripajanje Albaniji a u Albaniji je čak 75 odsto njih za zajedničku državu. Doduše, i Rama i Kurti imaju taj kompleks da budu oni koji su ostvarili tu velikoalbansku ideju i tu bi moglo da dođe do kuršlusa ali mislim da bi se i to prevazišlo,“ smatra on.
Rešenje za Srbe
Drugo pitanje za koje Brisel nema rešenje su Srbi na KiM.
„U Albaniji se to pitanje rešava decenija unazad lako – pokrštavanjem i menjanjem imena i prezimena Srbima koji tamo žive. Na KiM je nešto drugačije jer jedan deo Srba tvrdoglavo ne želi da ode sa KiM. Pokušali su da ih proteraju napadom 2004. godine, svakodnevnim maltretiranjem na pojedinačnom nivou – nisu uspeli. Ni ova poslednja Kurtijeva „intervencija“ tihog progona“ nije baš dala rezultate iako su Srbi bez skoro svih svojih institucija,“ navodi Diklić.
Zato, kako kaže, ne treba da se iznenadimo ako samo jednog dana krene i otvoreno da se zagovara referendum o pripajanju Albaniji na koji će Brisel da ćuti.
„Da neke stvari idu u prilog ovoj ideji iz Albanije treba gledati i po postupcima koji se dešavaju. Tirana je sve svoje baze dala NATO paktu, a nigde ne navode razlog zašto fabriku za oklopno vozilo „šota“ prave na na KiM. Nema logike da svoju namensku industriju razvijaš na tlu druge države Srbije, odnosno naše južne pokrajine ako nisi siguran da će taj deo teritorije jednom biti tvoj,“ napominje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, rešenje za ovu situaciju moglo bi da se nađe kroz ekonomsku zajednicu ako bi Amerika bila zainteresovana da politički reši ovo pitanje, tako što bi ako ne kroz EU onda kroz neku ekonomsku zajednicu privolela Prištinu Beogradu.
