Ljiljana Radaković (62) već tri godine širom sveta uveseljava decu ručno rađenim lutkama. Diplomirana pravnica u šareni svet igračaka ušla je prvenstveno da bi svojim unukama podarila bezbedne lutke koje će ulepšati njihovo detinjstvo. Međutim, kreativnost je, kako kaže “potpuno obuzela”, a rezultat je njena mala zanatska radionica “Lilidols”.
Ljiljana živi u Vrnjačkoj Banji, gde je zaposlena u opštini. Baka je četiri devojčice uzrasta od pet do dve godine, koje su je i inspirisale da počne da pravi unikatne lutke.
Od igre do ideje
– Ideja se rodila kroz igru sa mojim unučicama. Kupovala sam im razne lutke, koje pričaju, pevaju… Nisam želela za njih plastične, gumene lutke od sintetičkih materijala. Svašta se danas prodaje… Htela sam za njih nešto posebno, ekološki čisto i provereno. Bezbednu igračku sa kojom mogu da se igraju, da je zagrle i sa njom zaspe – priča Ljiljana za “Vesti”.
Radakovićeva je u lutke od čistog pamuka, punjene antialergijskim silikonom utkala ljubav i maštu. Svaka je unikatna, a rađene su u japanskoj tehnici amigurumi, koju je Ljiljana sama naučila.
– Videla sam kod jedne koleginice lutku rađenu tom tehnikom. Kupila je negde u Beogradu. Zamolila sam je da mi da da bolje pogledam. Pošto imam iskustva u heklanju, i uopšte u ručnom radu, brzo sam shvatila tehniku – kaže ona.
Ljiljana se oduvek bavila ručnim radom, ali samo za svoje potrebe. Plela je deci džempere, kape, šalove, heklala… Međutim, nakon što su oduševile njene unuke lutke su pronašle put do kupaca.
– Unuke su bile oduševljene! Sada već toliko lutki imaju da su sve kućice za lutke koje im je moj suprug napravio pune. Njihova radost i uživanje dok stvaram, motivisalo me je da nastavim dalje da radim i da slike lutaka postavim na Instagram i Fejsbuk profil. Tako je sve krenulo… – objašnjava Radakovićeva.
A interesovanje za njene lutke raslo je iz dana u dan, pa je Ljiljana počela da radi i po porudžbini. Kasnije je napravila i svoj sajt, a radove prodaje i preko onlajn agencija koje promovišu ručno rađene proizvode kao što su Zanaterija i Komuna market.
– Cena se kreće od 2.000 do 2.500 dinara u zavisnosti od složenosti modela. Recimo, lutka Frida pravljena po liku čuvene slikarke je veoma zahtevna, ima puno veza, pa je njena cena 2.500. Koliko se truda uloži, to je zaista minimalna cena – priča Ljiljana i dodaje da joj novac nije primarni motiv već da uživa u onome što radi.
Lutkarsko pozorište
Ova vredna žena, kad dođe kući s posla i završi sve obaveze prepusti se mašti i kreativnosti.
– Obično radim u večernjim satima to me opušta i relaksira. Dok smo bili zatvoreni zbog pandemije mene je heklanje spasilo – priča Radokovićeva kojoj za izradu jedne lutke treba oko deset sati.
Za vreme policijskog časa prošle godine, kada nije mogla da viđa svoje unuke, Ljiljana im je svako veče priređivala lutkarsko pozorište.
– Moje unuke žive u Beogradu. Ja bih ih u 18 časova pozvala na Viber i za njih pred kamerom izvodila lutkarsku predstavu. One su se radovale i nestrpljivo iščekivale svako novo izvođenje. Tako sam sa svojom družinom Lilidols za njih stvorila svet bajki – kaže naša sagovornica.
Ona je do sada napravila oko 120 lutki, od toga je kaže 40 prodala i isto toliko poklonila.
– Oko 40 imam na lageru i one čekaju decu kojoj će ulepšati detinjstvo. Planiram da napravim i izložbu lutaka u Zamku kulture “Belimarković” u Vrnjačkoj Banji, a zvali su me i iz Narodnog muzeja u Kraljevu da napravimo izložbu kad epidemiološki uslovi budu dozvolili – navodi Ljiljana, koja planira da se lutkama još više posveti kad ode u penziju.
Dijaspori najdraže
Skoro da nema lika iz bajke ili crtanog filma da ga Ljiljana nije isheklala. Najtraženija je kaže, Pipi Duga Čarapa, zatim ženski likovi iz bajki kao što su Pepeljuga, Snežana… Veliko interesovanje vlada i za lutke u narodnoj nošnji, naročito preko granice.
– Lutke u nošnji uglavnom kupuju naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu. Takođe, i ljudi iz Srbije ih naručuju pa ih kao poklon šalju svojima u svetu – priča Ljiljana i dodaje da je najviše ovih lutkica otišlo put Amerike i Nemačke.
Peva i igra folklor
Ova kreativna žena u slobodno vreme, koje joj, kako priznaje, stalno nedostaje, bavi se i folklorom i pevanjem. Član je Udruženja za kulturu “Vrnjački vez”, koje je osnovano 2012. godine. Reč je o grupi veterana koja nastupa širom Srbije i regiona.
– Ta druženje i putovanja ispunjavaju mi dušu i vreme. Prethodna godina nas je sprečila u svemu tome, ali nadamo se da će i to proći i da ćemo se vratiti našim nastupima i putovanjima – priča Radakovićeva.
Kako kaže, jedno su od najvrednijih kulturno-umetničkih društava i do sada su imali nekoliko desetina nastupa.
– Ne postoji mesto u Srbiji gde nismo bili. Naša zemlja je toliko lepa, u to sam imala prilike da se uverim baš na ovim putovanjima. Nastupali smo i u zemljama regiona, ali nismo imali sredstava da putujemo po Evropi – objašnjava Ljiljana.
Dođi da se igramo
Ljiljana je početkom ovog meseca održala i radionicu za ručnu izradu lutaka “Od heklice do lutkice”, koja je organizovana u okviru izložbe “Dođi da se igramo!” u Galeriji Narodnog muzeja Kraljevo. Izradi lutaka od prirodnih materijala u japanskoj tehnici amigurumi Radakovićeva je podučavala učenice osmog razreda Osnovne škole “Dimitrije Tucović” koje je vodila nastavnica Irena Pantić. Devojčice su bile oduševljene prilikom da nauče elemente japanske tehnike, koja je vrlo slična heklanju njihovih baka.
– Devojčice su pokazale ogromno interesovanje. Radionica im je bila toliko zanimljiva da je umesto predviđenih sat vremena trajala više od dva i po sata. Želele su da vide i čuju svaki detalj, a i same su se latile posla, da smo ih jedva odvojili od heklica. Lutkice su komplikovane za izradu da bi mogle odmah da ih prave, ali su zato uspešno pravile nakit i narukvice – zadovoljna je Ljiljana.
Na izložbi “Dođi da se igramo!”, u okviru koje je održana njena radionica, mogu se videti omiljene igračke i društvene igre iz socijalističke Jugoslavije kojima su se zabavljale generacije mališana i mladi u nekadašnjoj državi, od pedesetih pa sve do osmadesetih godina prošlog veka.
Japanska tehnika
Naziv amigurumi dolazi od japanske reči ami, što znači heklanje i nuigurumi, ili u prevodu punjena lutka. Lutkice se rade u delovima, koji se pune antialergijskim silikonom, a potom se sastavljaju šivenjem. Izrađuju se od pamuka, tako da su potpuno bezbedne za decu, ekološki čiste i proverene. To su igračke sa kojima se deca mogu igrati, zagrliti ih i sa njima zaspati.
Osim toga lutke su unikatne, jer teško je uraditi dve potpuno iste. Njihova izrada je trenutak inspiracije, kao i slikanje na platnu. Sa njima je jednostavno izvesti i lutkarsko pozorište. Za ovu tehniku je najpotrebnija dobra volja, osnovno znanje iz heklanja ili pletenja, heklica ili igle za pletenje, pamučni konac ili vunica, i naravno ljubav i mnogo strpljenja.
