“Simona mi je sinoć pojela krstić na kolaču”, kaže Gorica Šćepanović Đunić u isposnici Svetog Petra Koriškog, u stenama, visoko iznad Prizrena.
Piše: Živojin Rakočević
Slava je i praznik posvećen ovom svetitelju oko čijeg se svetog života i podviga formirao pećinski manastirski kompleks u ovim surovim liticama Šar-planine. Odavno ovde nije bilo slavskog kolača, a Gorica je spremila žito, posluženje, vino, ikone Svetog Petra Koriškog i Svetog Vasilija Ostroškog. Ova dvojica pustinjaka, jedan iz trinaestog, a drugi iz sedamnaestog veka, izuzetno su poštovani, a njihovi manastiri liče jedan na drugog, po monumentalnosti i nepristupačnosti.
Manastir, isposnica Svetog Petra nekoliko vekova je uništavan i pust, a poslednja devastacija dogodila se prošle godine, kad je Odeljenje za turizam i ekonomski razvoj iz Prizrena, bez ikakve dozvole, ušlo u Specijalnu zaštićenu zonu Srpske pravoslavne crkve i ugrozilo čitavu sredinu. Izgradnju puta u ovom bespuću zaustavilo je Ministarstvo kulture iz Prištine u trenutku kad je devastacija gotovo dovršena. Tabla na kojoj je do pre nekoliko meseci pisalo da su radovi zabranjeni je nestala. Ostalo je samo obaveštenje o firmi iz Prizrena koja je promenila celu ambijentalnu sredinu.
Juče je bila slava. Kolač se postavlja na kamenu ploču pored raskopanog grobnog mesta Svetog Petra Koriškog. Istoričar Marko Marković pomera jedan šupljikavi kamen i shvatamo da u te kamene rupe mogu da stanu slavska sveća i sveće za žive i odsutne.
„Sveće su malo nagorele, jer su prvo zapaljene u Jerusalimu za Vaskrs ove godine, u vreme silaska Svetog Ognja”, kaže Gorica.
Uz lepe pećinske freske jakih boja ide dim tamjana, tu je nebesku svetlost tražio i našao pustinjak Petar Koriški, ovde je pobegao od svojih najbližih, od sveta i ljudi, da bi se približio Bogu. Preživeo je najdublju dramu rastanka u našem književnom srednjem veku, a njegov talentovani biograf Teodosije pokazao je unutrašnju borbu s najtajnijim mislima i napade demona i zveri. Kad je stekao mir i svetlost, ove pećine su postale mesto najlepše umetnosti, mesto biblioteka i mesto gde, prema dokumentima, borave ljudi – od ubogih prosjaka do srpskog cara Dušana s porodicom.
Ovog proleća u svodu pećine, na freskama, laste su napravile veliko gnezdo. Lete iznad naših glava, iznad ponora i zidova, ispod pocepane zastave Republike Albanije koju je neko postavio da se vidi na ovim stenama. Čuje se molitva, kako ko zna i može, lomi se slavski kolač, posle ko zna koliko vremena, idu od ruke do ruke posluženje i hrana iz crnog ranca, pije se vino iz plastičnih čaša – slava je.
Mošti svetitelja, iz koriškog mira – u zlim vremenima – prenete su u manastir Crna Rijeka kod Ribarića. I ova svetinja, opet u stenama i pećinama, liči na gnezdo za utehu i mir. Juče je tamo, uz mnogo poklonika i hodočasnika, svetu arhijerejsku liturgiju služio mitropolit mileševski Atanasije.
U crkvi, pećini u Koriši, ostavljamo kolače, praline i male darove za goste Svetog Petra Koriškog. Ostavljamo ih ispod zapisa i poruka koje su na freskama ostavili razni posetioci – od prizrenskih bogoslova s kraja 19. veka, do grafita OVK iz najnovijeg vremena.
„Sveti Petar će svoje goste ovih dana poslužiti pralinama, a on je jeo bukovi žir i gorke trave”, kaže istoričar Aleksandar Gudžić.
Staza u steni zarasta u visoku travu i mora se paziti na svaki korak. U krpu od slavskog kolača zamotavamo najtuplji i najkraći nož. Posebno je odabran, za slučaj da policija pregleda šta ima u automobilu.
Nekadašnji putevi koji su vodili do svetinje su presečeni, sada mora da se skače na novi put koji služi za vožnju kvadova.
Na velikim stubovima koji su nekada nosili čitav gornji sprat isposnice vide se nove pukotine. Nezakoniti radovi ispod njih potkopali su temelje i kamen je počeo da puca.
„Ovde će doći do potpunog urušavanja ukoliko se sanacija ne uradi na vreme”, kaže Marko Marković, koji je i direktor Arhiva Kosova i Metohije. Šta su i da li su povodom ovog skrnavljenja nešto preduzele međunarodne institucije, nije poznato. Većina je upoznata sa devastacijom, mnogi su bili ovde i videli šta se desilo.
Laste se vraćaju svom gnezdu u crkvi, beremo cveće Svetog Petra Koriškog za one koji nisu mogli da dođu, navrćemo vodu na mali vodopad ispod svetinje, za nama ostaje tišina čoveka koji je ljubavlju i trpljenjem pobedio zlo.
