Još mnogo pre nego što su se igrači Partizana ukrcali u avion koji će ih preko Atlantika odvesti u Južnu Ameriku, urugvajska štampa je opširno i lepo pisala o jugoslovenskim fudbalerima. Postepeno, iz dana u dan, u novinama se širio prostor posvećen beogradskoj ekipi koja dolazi da demonstrira evropski fudbal. Nekoliko dana pre zakazane utakmice u Montevideu interesovanje je dostiglo vrhunac. Tim pre što je naš tim u predigri zakazanog susreta sa Penjarolom gostovao u Čileu, gde je odigrao dve utakmice sa tamošnjim šampionom Kolo-Kolo. U prvoj je doživljen poraz od 1:0, ali kad se navikao na južnoameričke uslove Partizan je u drugoj slavio pobedu od čak 8:4.
Ovako je Milovan Ćirić, proslavljeni fudbalski stručnjak, koji je uspešno vodio i Zvezdu i Partizan, drugog dana posle Božića javio čitaocima "Politike" i "Našeg sporta" sa turneje Partizana u Južnoj Americi.
S velikim nestrpljenjem domaća publika dočekala je 8. januar i utakmicu. S velikim ponosom i oduševljenjem navijači Penjarola podsećali su da je njihov voljeni tim nadigrao sve goste sa Starog kontinenta. Brojne slavne engleske ekipe, Španci, Portugalci, Francuzi… dolazili su na megdan Penjarolu i nijedna od njih nije uspela da izbori ni nerešen rezultat, a kamoli da pobedi.
Očekivalo se da Partizan bude još jedan u nizu evropskih skalpova na grbu Penjarola. Očekivali su svi, osim igrača iz Beograda. – Kad smo već ovoliko putovali, a u avionu morali da stavljamo i maske za kiseonik, nije red da izgubimo – šalili su se kapiten Stjepan Bobek i vrsni napadač Miloš Milutinović.
Kad su istrčali na predivni stadion Sentenario, naše igrače dočekala su u ekipi Penjarola čak sedmorica reprezentativaca Urugvaja, koji su 1950. osvojili titulu prvaka sveta na Mondijalu u Brazilu. Među njima su najpopularniji Miguel, koji hiljade navijača dovodi do ushićenja, Skijafino za koga ne postoje prepreke kad pođe u napad, i Čigija, koji bi od jutra do sutra driblao protivničke čuvare i koji je besmrtni heroj nacije otkad je Brazilcima dao onaj čuveni gol na Marakani…
Ali, pred Urugvajcima se našla složna i čvrsta družina, rešena da odoli svakom iskušenju. Posle prvog Mondijala 1930, kad su videli Marjanovića, Tirnanića, Beka i Jakšića, Urugvajci su se opet divili jugoslovenskim fudbalerima. Jer, igra koju je prikazao Partizan se – ne zaboravlja.
Vodila se bespoštedna borba, 90 minuta prošlo je u besomučnom tempu. Milutinović, Zebec i Bobek – bila je to trojka koja je neprestano kao uragan jurišala na gol domaćina. Uz veliku podršku halfova Čajkovskog i Pajevića pravili su haos u kaznenom prostoru Penjarola. Golman Maspoli morao je nebrojeno puta da leti kroz vazduh i da se baca u noge da bi sprečio najgore. Baš kao i na drugoj strani pred Čigiom naš Stojanović…
Na kraju, samo dva gola. Po jedan u svačijoj mreži. Milutinović je doveo Partizan u vođstvo, Miguel je izjednačio i spasao Penjarol poraza.
