Hadži Marko Vujičić
Šokiran zverstvom Hrvata: Prof. dr Gideon Grajf

Profesor dr Gideon Grajf, vodeći svetski ekspert za Holokaust, nalazi se u Srbiji povodom otvaranja u Spomen-parku Šumarice u Kragujevcu najveće izložbe o Jasenovcu posle Drugog svetskog rata.

Istovremeno, profesor Grajf je promovisao svoju trotomnu monografiju „Jasenovac – Aušvic Balkana“, kapitalno delo koje se bavi izučavanjem događaja u NDH, a posebno najbrutalnijoj „fabrici smrti“. U razgovoru za „Vesti“ ovaj stručnjak ocenjuje da vlasti u Hrvatskoj i dalje pokušavaju da minimalizuju stradanje Srba, Jevreja i Roma, a da je on, istražujući ovu temu, dosad dobio 11 pretnji smrću i to iz više zemalja sveta.

– Prete mi likvidacijom zato što, navodno, širim mržnju prema Hrvatima i što dovodim u pitanje njihov ponos. Međutim, moram da kažem da dobijam mnogo više sasvim suprotnih poruka i to posebno od Srba koji mi se zahvaljuju za ono što radim u njihovo ime. Mnogi su zapanjeni nekim mojim otkrićima jer, nažalost, mnogi istoričari nisu uradili svoj posao. Evo, prošle nedelje mi je stigao mejl od čoveka kojeg lično ne poznajem, a izražava mi veliku zahvalnost što se bavim pitanjem Jasenovca. Ta podrška mi veoma znači.

Zašto je za Vas bila važno da istražujete događaje u Jasenovcu?

– Istoričare po prirodi posla uvek zanimaju teme koje nisu dovoljno istražene, to je za nas poseban izazov. Događaji u Jasenovcu su baš takvi, nedovoljno istraženi. Bilo je potrebno četiri godine veoma intenzivnog istraživanja da bih u tome uspeo, a sarađivao sam u tom poslu i s kolegama istoričarima iz Izraela, SAD, Nemačke, Norveške, Italije, ali i Srbije, Republike Srpske i Hrvatske.

Neviđena krvožednost

Da li ste se tokom tog istraživanja zapitali kako je moguće da jedan narod, sada je već 75 godina, nije sam istražio te događaje?

– Naravno da sam sebi postavio i to pitanje, posebno kada sam otkrio koliko je ova tema i dalje tajanstveno polje istraživanja. To je i bio ključni povod da sam sebi kažem: „Uradićeš to“. Kasnije sam saznao da je dosta stvari prikrivano u vreme vladavine Tita kako bi se stvorio privid pomirenja među narodima.

Detaq sa izložbe u Kragujevcu

Šta su fakta kada je reč o logoru Jasenovac?

– To su užasna okrutnost, brutalnost, apsolutno nepoštovanje ljudskog života. To su nesporne činjenice, a nesporno je i da se tamo dogodio stravičan zločin praćen još stravičnijom krvožednošću. Ta krvožednost nigde drugde nije viđena. Kada sam završio knjigu i razmišljao o događajima u Jasenovcu setio sam se pesme Pola Selana „Fuga“ u kojoj je pevao o tome da su nacisti obožavali smrt. Ali, proučavajući Jasenovac, shvatio sam da su Hrvati narod čije je umetničko delo bila smrt. Umesto da obožavaju i klanjaju se životu, oni su smišljali nove i nove načine da ubiju.

Nije li ova ocena ipak preterivanje?

– Preterivanje? Zaista ne bih mogao u bilo kom kontekstu da smatram da je reč o preterivanju ili preuveličavanju. Upravo suprotno. Premalo je rečenica da opišu pravu sliku, a Hrvatska i dalje pokušava da ograniči saznanja o tim događajima. Ipak, i dalje postoje svedočenja tih ljudi nad kojima je počinjen zločin, postoje dokumenta i fotografije zločina. Šta tu onda može biti preterivanje? S druge strane, ukoliko bismo upitali žrtvu koje više nema šta bi najviše volela, onda bi bez sumnje odgovorila da živimo i da pričamo istinu. Zato je važno da se ne prestaje sa podsećanjima šta su Hrvati uradili u Drugom svetskom ratu.

Srbi, pamtite!

Da li je to zato što se Nemačka suočila sa užasnom prošlošću, za razliku od Hrvatske?

– I to je nesporna činjenica. Velika je razlika između Nemačke i Hrvatske. Nemačka je odmah, posebno od 1952, bila spremna da se suoči sa svim zločinima, nije čak ni pokušavala da ih porekne. Međutim, Hrvatska čini sve suprotno i dan-danas. Ali istina pre ili kasnije uvek izađe na površinu i ne može da se sakrije.

Koliko je Srbija zakasnila u predočavanju istine o Drugom svetskom ratu, a posebno zločinima u Jasenovcu?

– Možda jeste kasno, ali ne i previše kasno. Zapravo, istina može da se i dalje kaže.

Koja je vaša poruka Srbima?

– Moja poruka je da ne zaboravljate, da pamtite!

Veliko interesovanje za umetničku postavku

Zagreb lažira istoriju

Da li ste upoznati sa zvaničnom hrvatskom politikom koja Jasenovac predstavlja kao radni logor sa desetostruko manje ubijenih?

– Morate razumeti da je za žrtvu koja je nastradala potpuno nevažna definicija načina na koji joj je oduzet život. Ali posle mog istraživanja događaja u Jasenovcu bio sam prinuđen da ovo mesto uvrstim u red koncentracionih logora za istrebljenje. Prvobitno ih je bilo šest: Aušvic, Helmno, Belžec, Majdanek, Sobibor, Treblinka, a ja sam uvrstio u tu grupu i Jasenovac i Mali Trostenec u Ukrajini. Svi ti logori veoma lako mogu da se definišu i dokažu kao logori smrti, a Jasenovac je od svih njih bio najokrutniji, najbrutalniji i najstravičniji.

Nije bilo pritisaka

Prof. dr Grajf je predsedavajući Međunarodne komisije za Srebrenicu koju je prošle godine formirala vlada Republike Srpske sa ciljem da se istraže svi događaji tokom rata oko Srebrenice.

Da li je završen preliminarni izveštaj?

– Naš posao još nije završen i negde smo na polovini posla. Zbog situacije oko COVID-19 bili smo prinuđeni da se ne sastajemo, odnosno da sve odložimo do daljnjeg. Očekujem da će nam trebati još nekoliko meseci kako bismo kompletirali naš posao i sačinili adekvatan izveštaj.

Da li je bilo pokušaja opstrukcije ili državnih institucija ili nevladinih organizacija?

– Ne, nismo imali nikakve opstrukcije ili pritisaka vezanih za naš rad. Jednostavno, mi smo potpuno nezavisna komisija koju ne interesuje ništa drugo nego da dođemo do istine. Posebno nije bilo pritisaka da svoj posao ne završimo do kraja.

Pre nekoliko dana je u zvaničnom programu festivala u Veneciji prikazan film Jasmile Žbaljić „Kvo vadis, Aida“ koji govori o Srebrenici. Srbi su tu ponovo loši momci. Da li ste gledali ovaj film?

– Ne nisam čuo za taj film, ali pretpostavljam da je reč o stereotipu.

Ti stereotepi o Srbima ne prestaju. Može li se ta slika promeniti?

– Nije dobro što se i dalje stvari posmatraju kroz stereotipe. Zato je potrebno što više objavljivati i dokumentovati istinu i stalno se boriti za nju.