U. Raš
POJAČANJE ZA NOBELOVCA: Žene žtrve rata u BiH (Božica ŽivkoviĆ Rajilić u sredini)

S beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ put Švedske otišlo je 10 žena, predstavnica Udruženja žena žrtava rata iz RS kako bi u utorak na zvaničnoj ceremoniji dodele Nobelove nagrade svojim prisustvom podržale Petera Handkea.

Naime, prema najavama nekih muslimanskih udruženja tog dana će oni izraziti javni protest zbog dodele ove nagrade austrijskom piscu, pa su se organizovala brojna srpska udruženja i organizacije iz Švedske, ali i drugih delova zapadne Evrope.

– Nas je pozvalo srpsko udruženje Sodertelje kako bismo svi zajedno dali podršku jednom od velikana svetske književnosti i intelektualaca koji nisu prećutkivali istinu o stradanju Srba tokom rata u Bosni, ali i kasnije – ističe Božica Živković Rajilić, predsednica Udruženja žena žrtava rata iz Republike Srpske.

Prema njenim rečima, delegacija žena iz Srpske dobila je dozvolu da se na centralnoj dodeli Nobelove nagrade najpre nađe ispred Koncertne kuće, a zatim u popodnevnim časovima i ispred Gradske kuće.

Ništa nas ne plaši

– Nije nam cilj da bilo koga provociramo ili da budemo deo neke političke igre ili scenarija, već isključivo da podržimo čoveka koji je svojim delom zadužio čovečanstvo. Nadamo se da ćemo se sa njim kasnije i videti, ali ako on oceni da bi to moglo da proizvede negativne reakcije nećemo insistirati – kaže Rajilić.

Na pitanje da li se plaši eventualnih provokacija ona odgovara da će pokušati da ih na svaki način izbegnu.

– Posle svega što smo preživele, ništa ne može da nas zaplaši. Idemo da se čuje i naš glas. Želimo da svet čuje da u ratu u Bosni nisu samo stradale muslimanke, već i Srpkinje – ističe Rajilić.

Zaslužio je podršku

Nadežda Janković, sekretar ovog Udruženja krenula je iz Banjaluke.

– Kada je malo ko priznavao srpske žrtve, Handke je to činio i i te kako zaslužuje našu podršku. Ne znamo sa čim ćemo se tamo suočiti, ali odlazimo da ga mirno i dostojanstveno podržimo, a zatim i da pomognemo zapadnim medijima da shvate kako je u Bosni besneo krvavi rat u kome nije samo jedna strana stradala – ističe Janković i podseća da se mnoge laži i dalje vode kao istinite.

Ona ističe primer u kojem se pokazalo da priča o 100.000 silovanih muslimanki ne samo da nije tačna, već je daleko od istine.

– I jedan takav slučaj je grozan, ali tih žrtava je bilo i na srpskoj strani, a od te istine svi okreću glavu. Slično je i kada se priča o Srebrenici. Zar je moguće da niko ne želi da čuje šta se događalo u tih četiri godine rata i na koji način su Srbi tada stradali. Ipak, verujem da dolazi vreme da se čuje i glas istine, glas srpskih žrtava – veruje Nadežda Janković.

Mučene i ubijane

I Zora Kuljanin, regionalni poverenik žena žrtava rata iz Bratunca kaže da se ne plaši, mada je čula da su najavljeni muslimanski protesti.

– Nijedna od nas se ne plaši. Izgubile smo strah dok smo bile po logorima, mučene i ubijane. Nadam se ipak da u Švedskoj

neće biti problema, već da ćemo napokon dobiti šansu da i mi ispričamo šta se to događalo tokom rata u BiH. Niko nije hteo da nas čuje, a imamo i te kako šta da kažemo i o silnim javnim kućama po Sarajevu u koje su odvođene isključivo Srpkinje, a zatim i brojnim logorima – ističe Zora Kuljanin.

Država uz žrtve

Darko Trifunović, direktor Instituta za međunarodnu bezbednost u čijim prostorijama je održana konferencija, poručio je da su u delegaciji žena – žrtava rata iz RS pozdravili i poželeli srećan put predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i ministar obrazovanja Mladen Šarčević.

– Ministar je trebalo da dođe, ali je bio sprečen zbog magle. Ipak, i predsednik i on apsolutno podržavaju ovu delegaciju – kazao je Trifunović.

Biblijske muke

U delegaciji iz Srpske nema žene koja nije tokom rata u Bosni preživela pravi pakao.

Božica Živković-Rajilić je pre rata bila učiteljica u muslimanskom selu kod Srebrenika. Uhapšena je u svom stanu pod optužbom da je špijun i odvedena u privatni zatvor u jednoj kući u Srebreniku.

– Tukli su me od 11 sati do četiri popodne. Nema kosti ni delića kože koji nisu zgaženi vojničkim čizmama. Zube su mi poizbijali, vilice poremetili, sva sam bila u podlivima, onesvešćivala se, a tukao me svako ko je ušao u kancelariju. Smrt bi mi bila spas da je tada došla – svedoči nesrećna žena.

Umetnost iznad politike

Austrijski pisac Peter Handke (77) u Stokholmu je održao govor povodom Nobelove nagrade za književnost koja mu je dodeljena i primio je ček od devet miliona švedskih kruna (oko 855.000 evra). Autor je održao i obavezno predavanje u kojem je izbegao sve osetljive teme. Ali pošto je dodeljivanje nagrade Handkeu izazvalo buru i oštre polemike u akademskoj, ali i široj javnosti, nije moglo bez politike.

Ipak, Handke je odlučio da u govoru pred Švedskom akademijom ne dodiruje temu lične podrške Slobodanu Miloševiću, niti svoje viđenje tragedije građanskog rata u Jugoslaviji.

Još od objavljivanja imena laureata u oktobru, dvoje članova Nobelovog komiteta je čak podnelo ostavke u znak protesta. I bivši stalni sekretar Švedske akademije, istoričar i pisac Peter Englund odbio je da prisustvuje ovogodišnjoj ceremoniji.

Poznat po oštrim i beskompromisnim stavovima, Handke je ovoga puta držao govor nadahnut umetnošću. Tek na kraju predavanja pomenuo je situaciju iz 2014. godine kada je u Norveškoj primao nagradu „Henrik Ibsen“, ali tek pošto su ga telohranitelji sačuvali od gnevnih demonstranata. Tada je, podsetio je Austrijanac, svojim kritičarima poručio da „idu dođavola, gde god da se nalaze“.

Kad već ovog puta Handke nije hteo da novinarima da povoda da pišu o njegovim političkim stavovima, za to su se potrudili sami poslenici sedme sile provokativnim pitanjima o zločinima u Srebrenici, odnosu sa Miloševićem i zauzimanjem jedne strane u ratu. Ali se Handke nije dao.

– To je veoma duga priča. Da tu priču ovde pričam sada, sumnjam da bi bio pogodan momenat – odgovorio im je nobelovac.

U odbranu izbora Švedske akademije predsedavajući Anders Olson istakao je ambiciju da se „slavi izuzetan literarni rad, a ne karakter neke osobe“. Olson je odgovorio i na provokaciju Mehmeta Kraje, predsednika kosovske Akademije nauka.

Podsetimo, 60.000 ljudi potpisalo je peticiju protiv dodele Nobelove nagrade Handkeu, pod obrazloženjem da je reč o piscu koji je „apologist koljača sa Balkana“, misleći na Miloševića.

Muzika, film i slikarstvo

Centralno mesto Handkeovog govora zauzela je uspomena na Sloveniju (majka mu je Slovenka) i mise na koje je s majkom odlazio u selu Stara Vas na samoj granici Austrije i Slovenije. Podsetio je i da inspiraciju crpi iz drugih grana umetnosti, muzike i slikarstva, te da su ga zauvek obeležili filmovi Džona Forda, Jasuđira Ozua, kao i muzika Džonija Keša, Leonarda Koena i Boba Marlija.

Olga u senci

Handke privlači pažnju medija, te je pomalo u senci ostala poljska autorka Olga Tokarčuk (57) koja je drugi laureat za književnost. Podsetimo, ove godine su dodeljene dve nagrade, jer prošle godine priznanja nije bilo usled korupcionaškog i seks skandala koji je potresao Švedsku akademiju, koja je tada ostala bez skoro polovine članova u talasu ostavki.