U Srpskom običajnom kalendaru Vidovdan zauzima izuzetno mesto jer su se počevši od Kosovskog boja mnogi važni događaji iz srpske dalje i bliže istorije odigrali na ovaj dan, kaže etnolog Dragomir Antonić. On ističe da je Vidovdan praznik srpske istrajnosti u borbi s nevoljama koje prate Srbe vekovima i dokaz srpske snage da sačuva veru u kolektivnu pripadnost srpskom nacionalnom biću.
– Gde god Srbi bili, na bilo kom kraju Zemaljske kugle živeli, pomenuće Vidovdan, ako mogu, upaliće sveću, pomoliti se za sopstvene pretke, Svetog cara Lazara i Miloša Obilića i biti ponosni što su Srbi. Praznujući Vidovdan, čuvamo veru, pismo, istoriju, običaje, kosovske junake, slavne pretke. Čuvajući njih, čuvamo sebe i svoje potomke – ističe on.
Srbi su, kaže, oduvek imali umne ljude, koji se nisu nikad predavali.
– Čak i kad su bili bez sopstvene države, znali su šta im je činiti. Stvarali su materijalna bogatstva i ulagali ih u očuvanje pravoslavne vere, kulture, pismenosti i u opšte obrazovanje potomaka jer su znali šta je najvažnije sačuvati. Ako sačuvate nacionalne vrednosti, poput vere, krsne slave i običaja, sve ste sačuvali – naveo je Antonić.
Vidovdan je, prema njegovim rečima, dokaz stalne borbe srpskog naroda za opstanak i dok u Srbima postoji duh Vidovdana dotle će ih i biti.
– Po crkvenom kalendaru, na taj dan se slave se Sveti Vid, Modest i Kriskentije, svi rođeni na ostrvu Sicilija, a proslavljeni kao borci nove vere, čudotvorci i iscelitelji. Vidove mošti se čuvaju u Pragu. Krajem 19. veka, 1892, Srpska pravoslavna crkva je Vidovdan uvrstila u svoj kalendar – kaže naš sagovornik.
U narodnim predanjima se nalazi podatak, kako pojašnjava ovaj etnolog, da Vid leči od svih očnih bolesti i omogućava slepima da progledaju.
– U mnogim krajevima je običaj da na Vidovdan ukućani ustanu pre izlaska sunca, i gledajući ka istoku, gde sunce izlazi kažu: “Oj, Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!”
On ukazuje da se biljka Vid, zove još i vidac, vidovka, vidova trava, vidovčica, a negde mišjakinja. Lužički Srbi je zovu kurimor ili kokošji otrov. Naziva se i červjeni mišonc, jer se u narodu veruje da miševi znaju za travku kojom se mogu isceliti oči. Rusi je zovu kuroslep i očni svet.
Otkriva nam još običaja u narodu na Vidovdan vezanih za ovu biljku.
– Žene uoči Vidovdana beru Vid i stavljaju pod jastuk i šta te večeri sanjaju, to će im se i desiti. Devojke se nadaju da će uz pomoć ove biljke saznati ko će im biti muž i te iste večeri, zajedno sa prvim i poslednjim zalogajem hleba i malo soli meću je pod jastuk i zaklinju: “Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen. Neka mi izađe na san!”
Tesla rođen na sveti dan
– Hrvati na sav glas žele da prikažu svetu da je veliki svetski i srpski naučnik Nikola Tesla, Hrvat. Znaju da je Srbin, kao što znaju i da su njihovi preci bili Srbi. Znaju, ali ih je danas zbog toga sramota, pa kad već ne mogu preko sopstvenih predaka da dokažu tisućuletnje “hrvatsko” poreklo, pokušavaju svojatati najbolje, a gde ćeš boljeg od Tesle, sina pravoslavnog sveštenika Milutina i domaćice Georgine, rođenog na Vidovdan u selu Smiljanu – kazao je Antonić.
Isceljenje molitvom
– Sveti mučenik Vit, to je naš Vid, rođen u neverničkoj porodici u Siciliji, kako piše u starim knjigama. Modest mu je bio učitelj, a Kriskentija dadilja, a u 12. godini se Vit krstio i počeo podvizavati. Jednom je njegov otac u njegovoj sobi video 12 anđela i odmah oslepeo, a sin ga je molitvom iscelio – kaže Dragomir Antonić i dodaje da je na poziv cara Dioklecijana, Vit je otišao u Rim i uspeo da izleči njegovog sina isterujući iz njega zlog duha.
