Vidovdan je najveći nacionalni praznik, dan kad su 1389. godine Srbi krenuli u borbu “za krst časni i slobodu zlatnu”, objašnjava za “Vesti” istoričar i književnik Radovan Kalabić značaj tog događaja.
– Na ovaj identitetski put nas je uveo Sveti velikomučenik knez Lazar opredelivši se za carstvo nebesko, a ne za carstvo zemaljsko koje je trenutno i prolazno. To je najjači duhovni temelj na kojem počiva identitet nacije i, od tog datuma i opredeljenja, Srbi nastoje da svakog 28. juna potvrde svoje pobede i sebe – ukazuje Kalabić.
Svi srpski neprijatelji kroz istoriju pokušavaju, kako kaže, da iskoriste taj datum kad im se ukaže prilika i da zadaju Srbiji najteže udarce.
– To što rade može se okarakterisati kao okultna dimenzija u ratovanju neprijatelja protiv nas. Odnosno da oni, u duhovnom nasrtaju i pokušaju slamanja Srba, upravo čine sve, svesno i strateški, baš na ovaj dan.
U modernoj srpskoj istoriji koja, prema rečima ovog istoričara počinje od priznavanja Srbije na Berlisnkom kongresu 1878. i dobijanja ponovne nezavisnosti ima nekoliko graničnih datuma, uključujući i Vidovdan.
– Jedan od njih je 5. oktobar 1880. godine kada u Srbiju iz Beča stiže ultimatum: ili ćete nam dati najveće povlastice u trgovini, bez reciprociteta ili ćemo vam uvesti sankcije. Taj ultimatum je na Vladi odbio suverenista, liberal i rodoljub Jovan Ristić, da bi Beč potom ipak slomio tadašnju srpsku vladu s ciljem da na vlast u Srbiji dovede podobne političare, one koji će potpisati tajnu konvenciju na Vidovdan 1881 – pojašnjava ova istorijska dešavanja.
Neprijatelji su, ističe Kalabić, od tada “hteli da nam obesvete kalendar”.
– Obesvećivanje je izraz koji je prvi upotrebio veliki pravnik i pisac Slobodan Jovanović. On za taj čin kao granični datum uzima spaljivanje moštiju Svetog Save 1594. Tada je Sinan paša uveo okultni postupak za duhovno slamanje Srba, a to je bila njegova strateška reakcija i potez kojim je odgovorio na uspeh ustanka Srba u Banatu predvođenih episkopom vršačkim Teodorom Nestorovićem. U tom ustanku su Srbi išli sa crkvenim barjacima i ikonama na kojima je bio lik Svetog Save. Da bi odgovorio, Sinan paša spaljuje mošti Svetog Save i taj njegov postupak Jovanović naziva obesvećivanje.
Svi srpski protivnici, prema rečima Kalabića, znaju da je najveća snaga nacije, duhovna snaga i pravoslavlje i svetosavlje.
– Zašto tada pokušavaju da zadaju najveće udarce? Iz praktičnog okultnog razloga, jer misle da će slamajući našu snažnu duhovnost, Srbe pretvoriti u protivnike koji nemaju nikakvu vrednost. Zato bi da na Vidovdan izvrše ratni poduhvat obesvećivanja Srba u dimenziji duhovnog ratovanja protiv čitave nacije, kako bi nam zatrli identitetske korene. Ako se rasturi identitet koji počiva na svetosavlju i kosovskom zavetu uspeli ste, jer je to naše opredeljenje je sastavni deo srpskog bića i zvanično najveći nacionalni praznik. Gubljenjem identiteta dobija se biološki nesvesna masa sa kojom je lako ratovati, lako je poniziti i poraziti jer kao što je govorio Džordž Orvel, sve je u simbolima. Ko kontroliše prošlost, taj kontroliše sadašnjost i kontroliše i usmerava budućnost. Taj rat je u simbolima i u ezoterijskom i okultnom smislu sa strane naših neprijatelja, to je okultno-ezoterijska ratna strategija, a naše je da potvrdimo sebe u najboljem pobedničkom smislu na Vidovdan – zaključio je Kalabić.
Na meti i topografija
– Vidovdansko spomen-obeležje Principove stope pored Miljacke u Sarajavu uklonjeno odmah nakon izbijanja rata u Bosni i Hercegovini početkom devedesetih. To govori da uz vidovdanski datim nisu pošteđeni ni spomenici i da se vrši se obesvećivanje i topografije i kalendara- priča Radovan Kalabić.
Snaga pravoslavlja
– Narod, na Vidovdan, pokušava da utvrdi svoju duhovnu snagu koja, sva izvire iz pravoslavlja, a 28. jun je iznikao kao največi nacionalni praznik iz opredeljenja velikomučenika i Svetog kneza Lazara – kaže Kalabić.
