Antonija Vučićević
Poslastica za pivopije: Kolekcija krigli

Jesen u beogradskom Muzeju nauke i tehnike posvećena je jednom od najpoznatijih pića na svetu. Pivo je dočekalo svojih pet minuta, pa više nije rezervisano samo za kafane već je na velika vrata ušlo i u dorćolsku galeriju. Nedavno je kustos Nenad Lukić pripremio pravo uživanje za istinske ljubitelje ovog napitka od hmelja. Izložba Tri veka pivarstva u Beogradu otkrila je brojne, malo poznate činjenice o istoriji proizvodnje piva, a posetioci mogu da vide i zanimljive eksponate koji nam pričaju priču o razvoju ove industrije na tlu Srbije.

– Akcenat je na pivarskoj istoriji koja do sada nije šire obrađivana. Ovo je prvi pokušaj da se napravi retrospektiva priče o pivarstvu. Radio sam 25 godina u Beogradskoj industriji piva (BIP), pa sam imao prilike da bavim istorijom pivarstva, a pisao sam i neke naučne radove. Pravio sam i mini izložbu u BIP-u. Ovo je finalizacija mog rada. Priprema ove konkretne izložbe trajala je oko šest, sedam meseci – započinje priču za „Vesti“ Nenad Lukić.

Prve pivare su se u Beogradu pojavile u drugoj deceniji 18. veka.

– Ima mnogo toga zanimljivog da se vidi. Nažalost, danas nema sačuvano mnogo starog pivarskog alata, ali smo se trudili da sakupimo ono što smo mogli, kako bismo uz panoe i fotografije upotpunili priču i doživljaj – rekao je Lukić.

Jedan od zanimljivijih detalja na izložbi je retrospektiva jedne od prvih pivara, koju je projektovao naš arhitekta Tihomir Dičić.

– Može se videti kako je ona izgledala. Sagrađena je 1724. godine i zvala se Carska komorska pivara, iz čijeg naziva vidimo da je njome rukovodila austrijska uprava. Nalazila se na Dorćolu. Potrudio sam se da sakupim što više informacija i fotografija i ispričam priču o tom vremenu, s kraja 18. i početka 19. veka – ispričao je Lukić.

Građa je sakupljana iz različitih izvora: od različitih muzeja u Srbiji, pa do privatnih kolekcija iz kojih su mnogi drage volje muzeju ustupili vrednu građu.

Vajfertova pivara

Industrijska proizvodnja piva započeta je sa Vajfertovom pivarom, koja je počela da radi 1873. godine. Na izložbi je prikazana velika kolekcija fotografija i umetničkih slika iz tog perioda, kao i brojni dokumenti vezani za ovu pivaru. Najveću pažnju privlači staro drveno bure iz Vajfertove pivare od 25 litara, kao i maketa pivare napravljena specijalno za ovu izložbu. Može se videti kako je izgledao proizvodni pogon, kazani u kojima je pivo kuvano.

– Posebno je interesantan dokument koji imamo u originalu. Reč je o rešenju o konfiskaciji iz 1947. godine. Vajfertova pivara se nalazila na prostoru današnje Mostarske petlje. Danas je od svega toga ostala samo kuća Đorđa Vajferta, koja se nalazila odmah uz pivaru. Ona je ostala autentična, kako spolja, tako većim delom i iznutra. Kasnije se na tom prostoru nalazio BIP.

Privlačan je i portret Ignjata Vajferta jer je ovo prvi put da negde bude prikazan. On je bio Đorđev otac, i zapravo je on zaslužniji za razvoj pivarstva kod nas. Ali je Đorđe, koji je u beogradskim krugovima bio poznat kao Đura, daleko poznatiji – ispričao je Lukić.

Porodica Bajloni

Druga veoma značajna industrija jeste Bajlonijeva parna pivara. Reč je o staroj beogradskoj porodici koja vodi poreklo iz Češke koja se naselila u Srbiji.

– Imamo veoma stare fotografije iz tog doba. Od Bajlonijeve pivare je sačuvana zgrada, koja danas izgleda malo drugačije, ali je proizvodni pogon rasprodat. Zanimljiv detalj prikazan prvi put u javnosti jeste fotografija medalje koju je dobila Bajlonijeva pivara 1900. Godine na Sajmu u Parizu. To je nešto nabavljeno iz jedne private kolekcije. Nikad se ne zna koga ćete upoznati, i šta ko ima kod kuće – kaže Lukić.

Eksponati koji posetiocima privlače pažnju su stare gajbe za pivo, zanimljiva mašina za pranje flaša iz 18. veka, kao i metalna table koja je stajala na lokalima u kojima se točilo Bajlonovo pivo. Zanimljiv je i frižider iz međuratnog perioda, takozvana ajskasna koja se koristila za hlađenje piva uz pomoć komore za led.

Nakon rata, Vajfertova, kao i Bajlonijeva pivara su konfiskovane i menjaju imena u 7. juli i Pivara Beograd.

– Dolazimo do 1963. godine, kada se pivare ujedinjuju u Beogradsku industriju piva i bezalkoholnih pića, nama poznati kao BIP. Tu imamo dva pogona. Jedan je nekadašnja Vajfertova pivara s mostarske petlje i Bajlonijeva pivara iz Skadarlije. Mogu da se vide brojne fotografije iz duge tradicije BIP-a. Interesantne fotografije su iz 1969. godine kad je bila Nedelja piva, pa je BIP na ulice Beograda isterao ceo vozni park, točili su pivo prolaznicima. BIP je imao i radničke novine koje su izlazile jednom ili dva puta mesečno, pa posetioci mogu da vide i kako je to sve izgledalo. Trudili smo se da sakupimo što više zanimljivih predmeta koji pričaju istoriju BIP-a, od nalepnica, reklama iz novina, krigli. Tu je i više od 150 medalja koje je BIP osvajao u vreme kad je radio punom parom. Imamo interesantan eksponat iz laboratorije, aparat kojim se utvrđuje vlaga zelenog slada. Tu je takođe i tehnološka šema stara više do 50 godina, na kojoj se može videti kako je izgledao proces proizvodnje piva. Za kraj, tu su naravno i nezaobilazne kolekcije pivskih flaša, autentičnih, iz različitih perioda, kao i krigli, čepova, ali i prvih limenki na tlu Srbije.

Naravno, za kraj nismo zanemarili i sadašnjost, i male, ali moderne pivare kojih trenutno u Beogradu ima petnaestak. Ponovo se vraćamo porodičnim, lepim malim proizvodnim pogonima, i mene to veoma raduje.

Nadam se da će posetioci uživati u onome što smo želeli da ispričamo ovom postavkom i zavire u magičan svet beogradskog pivarstva koje ima dugu tradiciju – zaključio je za kraj Nenad Lukić.

Zemunska priča

Posetiocima može biti posebno zanimljiva i priča o zemunskim pivarama, koje do sada nisu obrađivane ni u jednom naučnom radu.

Prvu pivaru u Zemunu osnovao je Krištof Šmid koji se pominje u dokumentima iz 1721.godine. Nalazila se na nekadašnjem Malom ili Žitnom trgu, odnosno na prostoru na kome se danas nalazi OŠ „Lazar Savatić“. Kasnije je pivaru preuzeo Kristof Fihtner, veliki gradski dobrotvor, a nakon njega Sebastijan Kracajzen. U okviru pivare nalazila se gostionica Kod crnog orla. Dozvola za otvaranje druge pivare izdata je 1821, godine Mihailu Findu, pivarskom pomoćniku koji se trajno nastanio u Zemunu 1810. godine. Gde se ova pivara tačno nalazila i koliko dugo je radila, nije poznato.

Pilo se na dvoru

Na pitanje kada su Srbi počeli da se bave proizvodnjom i konzumacijom piva, danas je na osnovu vrlo oskudnih i posrednih istorijskih izvora teško dati precizan odgovor. Stojan Novaković koji se bavio ovom temom, zaključio je da je proces pravljenja piva bio poznat još u srednjem veku. Istorijski zapisi iz 13. i 14. veka navode na zaključak da su dobijanje slada iz žita, varenje piva i ohmeljavanje bili poznati u to doba. Pivo se trošilo na dvoru, u manastirima i na privatnim posedima. Pravljenje i konzumiranje piva je nastavljeno i za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića i Đurađa Brankovića, u prvoj polovini 15. veka. Bez obzira na nedostatak izvora koji bi to i eksplicitno potvrdili, može se pretpostaviti da se pivo u tom periodu proizvodilo i u Beogradu, koji je despot Stefan Lazarević dobio na upravljanje od ugarskog kralja Žigmunda.