Skoro pola milenijuma od raskola između Anglikanske i Rimokatoličke crkve, u Vatikanu je održano zajedničko bogosluženje dveju crkava. Bogosluženju su prisustvovali papa Lav XIV i britanski kralj Čarls III.
U prisustvu poglavara Anglikanske crkve britanskog kralja Čarlsa, zajedničku službu održaće papa Lav XIV i nadbiskup Jorka Stiven Kotrel.
Razvod Anglikanske i Rimokatoličke crkve počeo je za vreme vladavine Henrija VIII, a završio se za vreme vladavine njegove kćerke Elizabete Prve, koja je 1570. godine proglašena jeretikom u Rimu.
Bilo je potrebno da prođe četiri i po veka i mnogo mukotrpnih pregovora da bi kralj Čarls postao prvi britanski protestantski suveren, koji prisustvuje zajedničkoj anglikansko-rimokatoličkoj molitvi u Rimu.
Zajednička služba odvijaće se u Sikstinskoj kapeli pod Mikelanđelovim freskama i biće, kao i one, posvećena postanju.
Horu Sikstinske kapele pridružiće se i hor dečaka kapele svetog Đorđa iz zamka u Vindzoru.
Kralj Čarls, koji, kao monarh nosi titulu čuvara anglikanske vere, 2010. godine odbio da je dočeka papu Benedikta na aerodromu prilikom njegove zvanične posete Škotskoj.
Međutim, brak sa kraljicom Kamilom čiji je prvi suprug Endrju Parker Bouls rimokatolik, omekšao je njegov stav prema Rimu, te je čak privatno posetio papu Franju u njegovim poslednjim danima.
Deo boravka u Rimu, britanski suveren provešće u Bazilici Svetog Pavla van zidina Vatikana.
Benediktinska opatija, sa kojom je bazilika povezana, u svoj grb je još u Srednjem veku uvrstila i grb Reda podvezice, najprestižnijeg viteškog reda britanske krune.
Kralj Čarls će posetiti i koledž Beda gde se školuju rimokatolički sveštenici, koji službuju širom Komonvelta.
Dobre vesti za hrišćane na Bliskom istoku?
Britanski monarh se decenijama novcem, rečju i delom zalaže za ugrožene hrišćanske zajednice na Bliskom Istoku – od koptske u Egiptu, do onih u Siriji i Iraku.
Ta tema čini se nezaobilaznom u razgovorima sa papom Lavom XIV, koji u novembru odlazi u Liban posle boravka u Nikeji gde ekumenskim skupom, hrišćanske crkve obeležavaju hiljadu sedamsto godina od Prvog vaseljenskog sabora na kojem je ustanovljena hrišćanska dogma.
“Mislim da je to istinski važan trenutak, putovanje, na koje je papa Franja hteo da krene zbog svih hrišćana. Istinski trenutak autentičnog jedinstva u veri, koji ovoga puta ne smemo da propustimo. Međutim, ovaj istorijski trenutak ne treba da bude pogled unazad, već unapred. U Libanu ću imati priliku da ponovim poruku mira za Bliski Istok, u zemlji koja je toliko propatila. I papa Franja je želeo da tamo otputuje, da zagrli ljude Libana posle eksplozije u Bejrutu, posle svega što su propatili. Mi nosimo tu poruku mira i nade“, rekao je najavljujući put na Bliski Istok papa Lav XIV.
Razgovore u Rimu svakako najpomnije prati hrišćanska zajednica na Bliskom istoku.
U svetlu najnovijih izraelsko-palestinskih mirovnih pregovora, pitaju se da li razgovori u Rimu predstavljaju početak boljih dana za tu versku zajednicu.
