Italijanska nastavnica Kozeta Mućolo predaje italijanski, istoriju i geografiju našoj deci u Osnovnoj školi “Barolini” u Vićenci. Rođena je u Pjađineu, malom mestu, smeštenom u podnožju planine Ćervati, na jugu Italije.
– Od detinjstva sam udisala atmosferu otvorenosti i dobrodošlice: moji roditelji su uvek imali inkluzivan mentalitet i u našoj kući nikada nije nedostajalo mesta za dugogodišnje prijatelje ili ljude koje sam tek upoznala. Moj otac je živeo više od deset godina u Milanu, gde je radio kao pomoćnik direktora škole u osnovnoj školi. Iz svog iskustva na Severu naučio je veliku lekciju koju je želeo da prenese nama deci: nema stvarnih razlika između Severa i Juga, već samo ljudi i priče. Ovaj princip je takođe vodio moj način odnosa prema drugima, uvek sa poštovanjem i otvorenošću. Moj život je kontinuirano putovanje između kultura, učenja i međusobnih otkrića – kaže Kozeta.
Važnost prijatelja
– Stigla sam u Vičencu 23. avgusta 1996. godine, nakon venčanja sa Pjetrom, koji je radio u ovom gradu. Prvih nekoliko meseci nije bilo lako: čeznula sam za porodicom, starim prijateljima i rodnim mestom, ali vremenom sam naučila da cenim gradski život, pronalazeći nove prijatelje koje danas smatram delom svoje porodice.
Konkretno, osvojile su me komšije, Tereza i Bruno, koji su nakon rođenja mog sina Rozarija postali baka i deka naših srca. Sa njima sam ponovo otkrila toplinu i naklonost svojih roditelja i, čak i ako je istina da niko ne može zameniti ljubav roditelja, Tereza i Bruno su nam postali veoma bliski. Pored njih, imala sam sreće da upoznam i druge posebne ljude, poput Roka i Silvane prijatelji koji su bili prisutni ne samo u teškim trenucima, već i u srećnim prilikama, uvek spremni da se raduju sa mnom svakom malom ili velikom uspehu. Prijateljstvo sa Robertom, pravom Vićentinkom, i sa Sonjom i Andreom, takođe iz Vićence, predstavljalo je znak istinske dobrodošlice. Sa njima sam osetila da moje južnjaštvo nije prepreka, već prepoznata i poštovana vrednost – ističe ona.
Rad u školi
Nakon što sam diplomirala 1994. godine, počela sam da radim kao privremeni nastavnik na zameni. Od 2007. godine sam stalni nastavnik u školi u Vićenci. Predajem italijanski jezik, istoriju i geografiju u multietničkom i izazovnom kontekstu. Duboko verujem da zadatak nastavnika nije samo da prenosi znanje, već da gradi mostove među ljudima. Upravo u tom kontekstu sam upoznala Radu, kulturnog medijatora za učenike iz Srbije. Njen rad je pomogao mnogim učenicima da se integrišu, čineći njihov proces integracije lakšim. Sa Radom sam delila projekte i inicijative koje su obogatile našu školu i pre svega našu čovečnost. Svaki dan u učionici je izazov: suočavamo se sa jezičkim barijerama, kulturnim razlikama, posebnim obrazovnim potrebama. Svaki učenik sa sobom donosi jedinstveni prtljag, a zadatak nastavnika je upravo da zna kako da sluša i razume njihove potrebe. To nije uvek lako, ali je uvek neophodno – otkriva za Vesti online nastavnica Kozeta Mućolo.
