Pixabay.com
Foto: Ilustracija

Srbija, tokom poslednje decenije, sve intenzivnije obeležava praznovanja sa Zapada koja se, verovali ili ne, poklapaju sa datumima proslave srpskih praznika. Tako će i ovog 14. februara, neki slaviti Dan zaljubljenih, a drugi srpsku slavu Svetog Trifuna, zaštitnika vina i vinara.

Deo sociologa i kulturologa smatra da su dani poput Svetog Valentina i Noći veštica na Zapadu komercijalizovani zarad profita, pa se pod jakim uticajem industrijalizacije i globalizacije šire i na ostale zemlje.

Drugi su, pak, uvereni da Srbija uvozom praznika samo drži „korak sa svetom“, ali etnolog i publicista Dragomir Antonić upozorava da bi gubitak tradicionalnih običaja ili zamena stranim, nosili pogibeljnu opasnost za srpski narod. Bilo bi to, kako kaže, „otimanje srpske duše“.

– Višegodišnjim terenskim istraživanjima, uz praćenje medija i stručne literature, utvrđen je nestanak pojedinih običaja i njihova zamena onim koji su strani srpskoj tradiciji. Božić Batu je smenio Deda Mraz, umesto julijanskog uveden je gregorijanski kalendar, a stari, danas poznat kao Vizantijski, potpuno je zaboravljen. Đurđevdan i njegovi običaji zamenjeni su proslavom Prvog maja, dok se 8. maja na Markovdan slavi Dan majki – navodi Antonić za „Vesti“.

On tvrdi da zamena srpskih zapadnim običajima može dovesti u pitanje opstanak naroda, a „upravo pogubni podaci iz bliske prošlosti daju pravo za taj zaključak“. Pritom, kako ističe, isto važi i za druge narode.

– Suštinu, dušu naroda, njegov osećaj o zajedničkoj pripadnosti čine, pored jedinstvenog državnog prostora, jezik, pismo, vera, kultura, narodno stvaralaštvo, tradicija i običaji. Jednom rečju nasleđe. Osećanje o zajedničkoj pripadnosti, poreklu i nasleđu uvek je jače od jedinstvenog državnog prostora. To je opšta činjenica i ne odnosi se samo na Srbe i srpski narod. Događaji i pokreti širom sveta, a pogotovu u Evropi, najbolja su potvrda navedene činjenice – istakao je Antonić.

Tumačenje sociologa Žolta Lazara je da je posle industrijske revolucije došlo do pojave masovnog društva, čiji je rezultat potrošačko društvo.

– Razlika je što smo imali masovnu proizvodnju, a sada imamo masovnu potrošnju koja se diferencira i isti proizvodi počinju da se prave na različite načine, postaju više ili manje kvalitetni, dostupni svačijem džepu. Rezultat potrošačkog društva je preterana komercijalizacija koja se danas ogleda u svim sferama zabave, a komercijalizacija verskih i nekih drugih istorijskih praznika zapravo je rezultat naše potrebe za zabavom – ocenio je Žolt Lazar, akcentirajući datu potrebu sistematski podstiču ne samo mediji, već i proizvođači robe u širokom dijapazonu, od uslužnih delatnosti do turističkih agencija.

U komercijalne svrhe je uveden krajem novembra, i u Srbiji Crni petak, dan velikih rasprodaja koji je u Evropu i Srbiju stigao iz SAD.

Dragomir Antonić se slaže da postoji potreba za globalizacijom i unifikacijom koja uviđa potrebu da praznike malobrojnih naroda treba zameniti nekim prostijim. Podseća, međutim, na onu narodnu „olako izgubljeno teško se vraća“.

– Nešto kad se izgubi može da se povrati, ali je neophodno ponekad mnogo više volje, snage duhovnih i materijalnih dobara nego što bi uložili u očuvanje onog što smo imali. Odričući se srpske tradicije odričemo se predaka – kaže Antonić i podseća na jevanđeljski stav kojeg su se držali naši preci: „Poštuj oca svojega i majku svoju i biće ti dobro, dugo ćeš na zemlji tako poživeti.“

Dan prosidbe i depresije

Procene su da je Dan zaljubljenih najkomercijalizovaniji praznik i da 10 miliona devojaka širom sveta bude zaprošeno. Trgovcima posao „cveta“, a istraživanja pokazuju da čak 78 odsto muškaraca poklanja dragoj crvene ruže i čokoladice, mada čak polovina žena vidi cveće i slatkiše kao odraz nemaštovitosti i kliše. Neka istraživanja pokazuju da je naročito za samce stresan i da je „najgori dan“ za čak 37 odsto ispitanika.

Sakaćenje nacionalnog bića

– Ne sme se zaboraviti da je svako od nas odgovoran za tradiciju, u dvostrukoj ulozi, na početku kao naslednik, a na kraju ostavilac. O ovome uvek treba voditi računa. Gubitak ili nestanak jednog od navedenih delova znači sakaćenje celog nacionalnog bića – kaže Dragomir Antonić.

Sutra – Između Zapada i narodnog nasleđa (2): Metlom na Svetog Luku