EPA/MICHAEL REYNOLDS
Noć veštica u Beloj kući

Gubitkom običaja gubimo korenje u srpskoj baštini i postajemo „slamka međ’ vihorovima“, ističe etnolog Dragomir Antonić. Smatra da se, nadiranjem zapadnih slavlja, „lukavo, a u stvari bezobrazno i nasilnički zamenjuju srpski običaji tuđim“ i preti opasnost da kroz par generacija potpuno zaborave svoji običaji i prihvate tuđi, strani. Ovaj publicista na primerima iz dalje i bliže prošlosti pokazuje za „Vesti“ proces zamene ili supstitucije ukorenjenog običaja i posledice po tradicionalnu kulturu i kulturu naroda uopšte.

Noć veštica se „slavi“ u noći između 31. oktobra i 1. novembra, a u Srbiji je podseća Dragomir Antonić, poslednjeg dana oktobra, dan Svetog Luke ili Lučindan, sedma krsna slava po brojnosti svečara u pravoslavnih Srba.

– Noć veštica nema u tradiciji nijednog evropskog naroda, već je to potpunosti američki proizvod. U Evropu je prvo stigao preko filmova, da bi se potom pojavili i lobisti ili instruktori, koji su organizovali savetovanja za propagatore ovog nazovi narodnog običaja. Prema mojim terenskim istraživanjima u Beogradu se 1994. godine pojavio državljanin SAD prezimena Skot, iznajmio prostor u centru grada i obučavao sve koji su hteli da nauče kako se organizuje Noć veštica. Posle 2000. godine u Velikom Gradištu je uprava pokušala da pokrene festival Noć veštica kao tradiciju, ali se on za par godina ugasio. Međutim, uz podršku NVO to praznovanje se brzo širi u Beogradu u poslednje tri godine i ima indicija da će se iz barova i sa splavova preseliti i u vrtiće.

Dan majki je takođe američki proizvod, a nevladine organizacije diljem sveta, uz finansijsku podršku raznih fondacija, šire ideju o uspostavljanju tog praznika. U Srbiji je, kaže Dragomir Antonić, jedna NVO 8. maja 2016, prvi put organizovala proslavu tog dana na Adi Huji, u Beogradu.

– Inače je 8. maj posvećen apostolu i jevanđelisti Marku i odavno je običaj da se kod Hajdučke česme održava narodni sabor posvećen Svetom Marku. S druge strane šta će Srbima Dan majki kad u tradiciji imaju praznike: Detinjci, posvećen deci, pa majkama Materice i očevima Oci?! Oni pripadaju ciklusu porodičnih praznika i slave se u poslednje tri nedelje pre Božića.

Odgovor je kompleksan, a na prvom mestu je pritisak bankarsko trgovačkih korporacija kojima su praznici potrebni radi potrošnje. Što više praznika više se robe proda. Potreba za globalizacijom i unifikacijom, kako kaže, Antonić, uviđa potrebu da praznike malobrojnih naroda zameni nekim opštijim.

– Time se ostvaruju svi ciljevi: menja identitet ili kolektivna svest jednog naroda i otvara novo tržište. Možda izgleda smešno, ali brzo će doći doba kad će Ujedinjene nacije ili neki njihov odbor izraditi opšti pravilnik o praznicima i propisati dane za praznovanje. Za one koji se o pravilnik ogluše uvešće se sankcije. Smešno? Nažalost nije – zaključio je on.

Sve počelo pre 7526 godina

Najstariji kalendar, računa vreme od postanka sveta 1. septembra 5508. pre rođenja Isusa Hrista, a danas smo, kaže Dragomir Antonić, po njemu u 7528. godini. Taj kalendar su pored naroda poput Rusa i Romeja koristili i Srbi, ali se srpski od drugih izdvajao po protokolu.

– Naime, kod svih kalendara s evropskog civilizacijskog prostora, starih i novih, prvo se piše dan, mesec, pa godina, a kod srpskog obrnuto, godina, mesec, pa dan. Prema njemu, godina ima dva godišnja doba leto i zimu, po narodnom Đurđevdan i Mitrovdan. Po tom najstarijem kalendaru su sačuvane bezbrojne povelje kneza Lazara, despota Stefana Lazarevića, Đurađa Brankovića i drugih srpskih srednjovekovnih kneževa i velikaša.

Njegovo napuštanje se prema nekima desilo krajem 17. a drugima početkom 19. veka, a te rasprave traju. Srbi se služe gregorijanskim kalendarom, nazvanom po rimskom papi Grguru Trinaestom, koji je doneo odluku da posle četvrtka 5. oktobra 1582, bude petak 15. oktobar. Nadoknađeno je deset dana zaostatka koji je imao gregorijanski kalendar u odnosu na julijanski, a potom je razlika narasla, pa je danas 13 dana.

– Stvaranjem Kraljevine SHS 1918, Srbi su se pored pisma, grba, državne zastave, himne, odrekli i julijanskog i prešli na gregorijanski kalendar. Tako je i danas iako su sve Jugoslavije i monarhističke i komunističke propale. Srpska i Ruska pravoslavna crkva i nekoliko manjih dane obračunavaju po starom, julijanskom kalendaru, pa je kod Srba i Rusa Božić slavi 7. januara, a po gregorijanskom kalendaru je to 25. decembar.

Dokumenti iz 12. veka

– Najstariji sačuvani pisani dokumenti datirani po srpskom kalendaru su Studenički tipik iz 6703. odnosno 1195. i Karejski tipik Svetog Save iz 6707. ili 1199. Sveti Sava je uneo srpski kalendar u Zakonopravilo i time je on postao zvanični kalendar SPC. Zakonik cara Stefana Dušana, poznat kao Dušanov zakon ili Zakon cara Dušana je donet, kako piše u Atonskom prepisu: Zakon blagovernog cara Stefana, leta 6857, indikt 2, na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, meseca maja, 21 dan.

Boj Valentina i Trifuna

Zamena Trivundana tzv. Danom zaljubljenih, može se pratiti od 1988. godine kada je, u početku stidljivo sa po nekom rečenicom pominjan Sveti Valentin kao zaštitnik zaljubljenih, da bi danas tri decenije kasnije, medijski potpuno potisnuo Svetog Trifuna.

– Trivundan nije nestao iz običajnog života Srba, ali je velika opasnost da se to desi u narednih pola veka ili kraće, jer ne smemo potcenjivati snagu sedme sile, pomognutu novim generacijama profesora i naučnih radnika iz oblasti antropologije, sociologije, komunikologije ili kako se već sve zovu etnografske naučne discipline. U ovom slučaju ne radi se o želji vlasti da menja običaj već njenoj pasivnosti u sprečavanju širenja istog.

Prvomajski umesto Đurđevdanski

Đurđevdanski uranak, podseća Dragomir Antonić, zamenjen je prvomajskim u Jugoslaviji, u doba komunističke vlasti.

– Glavna odlika novog je agresivnost u odnosu na stari iz jednostavnog razloga. Da bi se oteralo staro mora se nametnuti novo. To je osnovni propagandni princip i svakodnevno smo podvrgnuti besomučnim reklamama, od sapuna do mobilnog telefona koji su uvek bolji od starih.

Za nametanje novog, ukazuje on, uvek su potrebni resursi.

– Kako se modernim jezikom kaže komunistička država je imala dovoljno sredstava i sile da preko organizacione šeme partije, državnih ustanova, radija i novina, kasnije i televizije, prisilno izvrši dobrovoljno prihvatanje proslave Prvog maja uz zloupotrebu obrednih radnji vezanih za Đurđevdan. Na Prvi maj su preneti formalni atributi Đurđevdanskog uranka sa izmenjenom suštinom, jer se veselilo u slavu pobede radnika nad valjda kapitalistima. Hrišćanski svetitelj stradalnik za hrišćansku veru Sveti Georgije bio je proteran sa javne scene i sačuvao se kao krsna slava u nekim porodicama ali su generacije odrasle nikad ne spoznavši zaštitničku moć i lepotu đurđevdanskog uranka.

Američki piknik

– Zanimljivo, kad je korporacija iz SAD Ju es stil svojevremeno „kupila“

Železaru Smederevo, već druge godine upravljanja uveli su tzv. majski piknik za druženje zaposlenih i članove njihovih porodica. Bila je to prva subota u mesecu, a organizovana je sa svim elementima prvomajskog uranka: priroda, roštilj, živa muzika, pesma… Kad su pretopili naoružanje vojske Srbije, napustili su Smederevo i majski piknik – ukazuje Dragomir Antonić.

Sutra – Između Zapada i narodnog nasleđa (3): Deda Mraz istisnuo Božić Batu