Pixabay.com

Božić Bata je, pojašnjava ovaj publicista i etnolog, ličnost koja je u noći između Badnjeg dana i Božića posećivala svaku kuću gde se slavio najradosniji hrišćanski praznik, ostavljajući blagoslov.

– Iz zapisa narodnih običaja može se reći da se o Božiću očekivala epifanija, odnosno susret ljudi sa božanstvom ili božanskim predstavnikom. Ona je bila raširena kod Srba, a po narodnom verovanju božanstvo je neprimetno dolazilo u kuću tokom praznika da nadgleda pre svega da li je domaćin poštovan. Ako je božanstvo zadovoljno sledi nagrada, a ako nije, kazna.

Božić Bata spada u dobronamerna božanstva, a posebno je voleo decu.

– Teško je odgonetnuti u koje vreme počinje da nestaje iz srpske narodne tradicije. Čini se da je doba otvaranja Srbije prema Evropi tj. Austrougarskoj carevini u 19. veku, početak kraja blagorodnog a „u odnosu na, evropskog i modernog Vertepa, zaostalog, priprostog, siromašnog i nezlobivog Božić Bate“. Proglašen je staromodnim i odstranjen iz naše tradicije. Božić Bata se nije dao lako, pa se pre Drugog svetskog rata još mogao sresti na školskim priredbama i u seoskim kućama, mada je već gubio primat, što od Vertepa, što od Svetog Nikole, koji preuzima većinu atributa Božić Bate.

Posle Drugog svetskog rata, kako piše Mile Nedeljković, pozivajući se na delo Vlastimira Erčića, Vertep podstican pod uticajem ruskih učitelja u 18. veku, najviše u izvođenju katoličkih đaka, ustuknuće ili potpuno nestati pred Deda Mrazom, „mrzovoljnim pijancem nepoznatih roditelja“.

„Naišlo vreme kad poreklo i rodoslovi malo šta znače. Kao što je mnogo toga prošlo, proćiće i ova vremena, a da je srpski Božić Bata bio stvaran, da su mu se naši preci radovali svedoče i pesme i narodni stihovi:

‘Ide Božić, ide Božić Bata

Nosi kitu zlata

Da pozlati vrata

I oboja poboja

I svu kuću do kraja’.“

Šta nam je činiti?

Publicista Dragomir Antonić, postavljajući pitanje „šta nam valja činiti?“ kako bismo sačuvali značajne dane, odgovara da je imperativ vratiti tradiciju i običajnu kulturu u škole, državne ustanove uz veliku pompu i u medije.

– Litije ili Krstonoše moraju biti jedan od najvažnijih događaja. Ako se grad može ukrašavati mesec dana pred Novu godinu, može i za krstonoše. Treba osloboditi mlade i stare stida i straha da kad govore narodne poslovice, održavaju običaje, pevaju srpske pesme. Važno je i da ne budu ismejani kao zastareli, zatupljeni ili proglašeni za neznalice.