SAD ostaju glavni stub stabilnosti na Kosovu i svaka iznenadna promena u raspoređivanju američkih trupa može stvoriti nesigurnost i povećati prostor za spoljne uticaje, upozorava penzionisani američki pukovnik Rej Vojcik, koji je ranije služio kao rukovodilac Kancelarije za odbrambenu saradnju u američkoj ambasadi u Prištini.
Debata o ovom pitanju pokrenuta je ove nedelje kada je američki list “Politiko”, pozivajući se na četvoricu NATO diplomata, naveo da SAD traže od Alijanse da smanji svoje spoljne aktivnosti, uključujući mirovnu misiju na Kosovu – Kfor.
Zvaničnik Pentagona rekao je za RSE pre dva dana da „za sada nemamo da najavimo bilo kakvu promenu u raspoređivanju snaga“.
Vojcik za RSE kaže da SAD preispituju svoju vojnu poziciju u svetu, uz naglasak da evropski saveznici u NATO-u preuzmu veću odgovornost za kolektivnu odbranu u Evropi, dok bi se SAD više fokusirale na Pacifik i zapadnu hemisferu.
U tom kontekstu očekuju se promene u raspoređivanju američkih snaga u Evropi, zbog čega je kapacitet evropskih saveznika da preuzmu veće obaveze veoma važan.
On navodi da vodeća uloga Evropske unije u političkoj normalizaciji između Kosova i Srbije može pomoći tranziciji ka većoj bezbednosnoj odgovornosti Evrope.
Istovremeno, pri odlučivanju o pozicioniranju NATO-a treba uzeti u obzir kapacitet, profesionalizam i legitimitet kosovskih bezbednosnih institucija, uključujući Kosovsku policiju i Kosovske bezbednosne snage.
Od proglašenja nezavisnosti, Kosovo je ostvarilo vidljiv napredak u izgradnji demokratskih institucija, uključujući pozitivne pomake u policiji i bezbednosnim snagama, konstatuje RSE i navodi da to omogućava Natou da postepeno pređe sa stabilizacionih snaga u prvoj liniji na nadzorni model, fokusiran na odvraćanje rizika, dok lokalne institucije postaju sposobnije da održavaju red i stabilnost.
Vojcik upozorava da bi svaka iznenadna promena u rasporedu snaga u Kforu stvorila nesigurnost. Plan NATO-a je, kaže, oduvek bio postepeno smanjenje snaga, ali tek kada bezbednosni uslovi to dozvole. Veliko smanjenje američkih trupa više bi uticalo na sposobnost sprečavanja kriza i brzog reagovanja nego na svakodnevnu bezbednost.
Ako bi smanjenja obuhvatila ključne kapacitete poput izviđanja, nadzora, avijacije, medicinske evakuacije, transporta ili komandnog osoblja, Kfor bi mogao sporije da otkriva rizike i reaguje u krizama, posebno u osetljivim zonama.
To bi moglo stvoriti ranjiv tranzicioni period koji bi destabilizujući akteri mogli da testiraju.
Vojcik kaže da bi povlačenje američkih trupa otvorilo prostor Rusiji i Kini da prošire uticaj u Zapadnom Balkanu u političkoj, informativnoj, vojnoj i ekonomskoj sferi.
Jedan od ključnih uslova za dugoročnu stabilnost bio bi članstvo Kosova u NATO-u. Prema Vojcikovim rečima, članstvo Kosova u NATO-u je veoma važno, ali će zahtevati vreme jer proširenje traži konsenzus svih članica, a pitanje priznanja i širi geopolitički faktori otežavaju brzo pristupanje.
Ipak, sam proces približavanja NATO-u podstiče pozitivne političke, ekonomske i bezbednosne promene i povećava dugoročne šanse za integraciju. U međuvremenu, učešće KBS-a u NATO vežbama, programima interoperabilnosti i bilateralnim inicijativama – poput partnerstva Ajova-Kosovo – ima stabilizujući efekat i doprinosi integraciji u alijansu, zaključuje RSE.
