U okviru Meseca roditeljstva, održan je okrugli sto “Rani razvoj i roditeljstvo – Progres i perspektive”. Na događaju su se okupili nacionalni i lokalni akteri ključni za podršku roditeljstvu i ranom razvoju dece kako bi sagledali postignute rezultate i zajednički definisali dalje prioritete.
Na okruglom stolu su predstavljeni nalazi i preporuke prvog sveobuhvatnog „Izveštaja o razvijenosti politika i programa podrške roditeljstvu u Republici Srbiji“
Izveštaj pruža dragocen uvid u sistemsku podršku roditeljima i deci, ukazujući na pozitivne pomake, ali i na oblasti u kojima su dodatna ulaganja i koordinacija ključni za dalje unapređenje.
Nalazi pokazuju da roditeljstvo jeste prepoznato kao tema u više od 40 strateških dokumenata i 20 programa, ali da još uvek ne postoji jedinstvena nacionalna strategija koja bi obezbedila sistemsku podršku za svakog roditelja, u svakom delu Srbije.
Poseban izazov ostaje uključivanje najugroženijih porodica – koje, kako pokazuje analiza, često ne uspevaju da dobiju odgovarajuću pomoć kada im je najpotrebnija.
– Ovi programi pomažu roditeljima da razviju svoje kompetencije, smanje osećaj izolacije i stresa, povećaju sampouzdanje i podstaknu pozitivne ishode kod dece. Međutim, da bi podrška stigla do svake porodice, potrebna su dodatna ulaganja u ljudske resurse – u patronažne sestre, međuresorne timove stručnjaka za porodične rane intervencije, kao i digitalna rešenja – istakla je dr Jelena Zajeganović-Jakovljević, rukovoditeljka programa za zdravlje i rani razvoj UNICEF-a u Srbiji.
Zdravstveni sistem ima ključnu ulogu u pružanju prve linije podrške porodicama sa malom decom, a posebno u prepoznavanju i odgovoru na razvojne potrebe dece u najranijem uzrastu.
– Pedijatri, polivalentna patronažna služba i mreža razvojnih savetovališta su osnovni stubovi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti na koje se oslanjaju roditelji u prvim danima i godinama deteta. Važno je kroz izmenu zakona i pravilnika osigurati da svaki centar okruga u Srbiji može da osnuje funkcionalno razvojno savetovalište. Istovremeno, registar za decu sa smetnjama treba dalje razvijati kao instrument za identifikovanje i uvremenjeno planiranje podrške za decu i roditelje – rekla je dr Snežana Plavšić iz Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović-Batut.
Izveštaj poziva na donošenje jedinstvenog nacionalnog plana za roditeljsku podršku koji bi povezao napore svih sektora i obezbedio konkretne i budžetirane mere.
„Važno da Srbija razvije nacionalnu politiku ranog razvoja i roditeljstva koja povezuje zdravstvo, obrazovanje, socijalnu i dečju zaštitu, i koja obezbeđuje univerzalnu, progresivnu, intenzivniju podršku za najugroženije, u svim fazama razvoja deteta”, naglasila je prof. dr Mirjana Đorđević, ekspertkinja za inkluziju, jedna od saradnica na pripremi izveštaja.
Pored mera na nacionalnom nivou, ključno je da i lokalne samouprave budu ravnopravno uključene u osmišljavanje i sprovođenje podrške roditeljima.
– Finasiranje usluga iz lokalnih budžeta i međusektorska koordinacija podrške roditeljstvu i razvoju dece, je od neprocenjivog značaja za decu, porodice, cele zajednice. Globalna istraživanja nedvosmisleno potvrđuju da ulaganje u kvalitetne programe roditeljske podrške ključno doprinosi zdravlju i razvoju dece, boljem uspehu u obrazovanju, sigurnijim i toplijim odnosima s vršnjacima i većem životnom zadovoljstvu i uspehu. Programi ranog razvoja i podrške roditeljima su jedni od najisplativnih strategija razvoja lokalnih zajednica – smatra je Sonja Vujin, menadžerka projekata podrške roditeljstvu i ranom razvoju, Stalna konferencija gradova i opština.
Preporuke iz izveštaja treba da posluže kao osnova za kreiranje održivih rešenja koja će svakoj porodici, u svakom trenutku, omogućiti kvalitetnu podršku – bez prepreka i stigme.
