U isto vreme kada su se u Zagrebu ministri odbrane Srbije i Hrvatske Nebojša Rodić i Ante Kotromanović hvalili "uzlaznom putanjom" u međusobnoj saradnji dveju država, u Hagu su ovlašćeni zastupnici hrvatske države pucali po Srbiji iz raznih oružja, optužujući za genocid sve garniture vlasti u Beogradu, uključujući i aktuelnu, dakle od Slobodana Miloševića do Tomislava Nikolića.
Dok su ministri vojni u Zagrebu planirali zajedničku vežbu dveju armija, koja će se održati ove godine, i ugovarali razmenu oficira na školovanju i obuci, glavna zastupnica Hrvatske kazivala je sudijama u Hagu kako su "nove vlade u Srbiji nevoljne da se suoče sa istinom".
Nikolića je prozvala za nepriznavanje genocida u Srebrenici optužujući ga i da se nije odrekao "svoje povezanosti sa Vojislavom Šešeljem", o čemu će, kako je najavila, detaljno svedočiti "osoba besprekorne reputacije" Sonja Biserko.
Kada je Nikolić prošle godine na svečanosti povodom ulaska Hrvatske u EU u Zagrebu sa oficijelne govornice čuo kako su Nikola Tesla i Ivo Andrić zapravo dvojica od "stotinu najznamenitijih Hrvata", nije protestovao. A mogao je, makar šapatom i makar svom neposrednom okruženju da kaže ili pita zašto je onda "najznamenitijem Hrvatu" u antisrpskoj histeriji u Lici rušena njegova rodna kuću u Smiljanu?!
Ali, Toma nije ni beknuo.
Nije zagrebačkim domaćinima hteo da kvari slavlje a sebi jagnjetinu ispod sača, pripremljenu za svečani EU ručak.
Sredinom oktobra prošle godine, kada je Nikolić ugostio hrvatskog predsednika Ivu Josipovića u Beogradu, zalagao se za povlačenje tužbi "jer gleda u budućnost" i želi da Srbija i Hrvatska "uspostave mir po mogućstvu za sva vremena".
– I predsednik Josipović, i ja, i vlade i građani, svi žele da žive mirno i bolje – rekao je tada Toma i podsetio da, kada se u Srbiji komšije posvađaju oko međe, često prestaju da govore, ali da "dobri prijatelji ne idu pred sud, već rešavaju sporove bez suda".
Dobri prijatelji su juče ipak seli u hašku sudnicu, a Toma je nastavio da i dalje snishodljivo "gleda u budućnost".
Istu onu u koju se zablenuo i Aleksandar Vučić, bežeći trčećim korakom od srpske i svoje prošlosti. Toliko brzo da sada, po svedočenju njegovog najboljeg hrvatskog prijatelja i savetnika, novinara i publiciste Darka Hudelista, od svih zvaničnika u Zagrebu "najprisniji kontakt" ima sa ministrom odbrane.
Istim onim koji je u 1995. godine u vojnoj akciji "Oluja" pod komandom Ante Gotovine učestvovao u progonu 200.000 Srba iz Krajine. A bliskost sa takvima ima specifičnu političku težinu. Toliku da vam ime izostane sa zagrebačkog spiska "genocidu sklonih" vlastodržaca iz Beograda koji je juče prezentovan u Hagu.
– Ne treba trovati međusobne odnose zbog činjenice da na različite načine vidimo događaje iz prošlosti – ponavlja svoju novu mantru Vučić. I pre nekoliko dana, kada mu je u posetu došla šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić i kada je, po ko zna koji put, optužila Beograd da krije spiskove navodno nestalih Hrvata, držao se tog stava.
Nije "trovao međusobne odnose" ni onda kada se, uz ostale srpske zvaničnike i od njega očekivalo da se jasno odredi prema hapšenju Srba povratnika, divljačkom razbijanju ćiriličnih tabli u Hrvatskoj, ustaškoj ikonografiji na ulicama i stadionima…
– Nismo pokušavali da to koristimo, da dosoljavamo bilo šta na ranu naših komšija – objašnjavao je svojevremeno Vučić odsustvo reagovanja Beograda na te i druge provokacije u susednoj državi prema pripadnicima srpskog naroda.
Tako to biva kad "rane naših komšija" počnu više da bole nego naše.
S Vučićem u zdravu budućnost!
