Zoološki vrt, životinjsko carstvo simboličnog naziva Vrt dobre nade, jedno od najomiljenijih mesta Beograđana, ali i svih posetilaca srpske prestonice, nedavno je proslavio veliki jubilej – 85 godina postojanja. Kako dolikuje tako bitnom rođendanu, slavljen je dva dana.
Iako je Beogradski zoološki vrt otvoren 365 dana u godini za sve, proslava je mahom bila okrenuta najmlađima, njegovim najvernijim i najvećim obožavaocima. Vikend uoči rođendana, mališani su uživali u predstavi “Vila Šumila”, raznim radionicama i nastupu Minje Subote sa dečijim horom. I svi su bili zadovoljni. I domaćini i posetioci i učesnici.
Na sam dan rođendana, ulaz za decu je bio besplatan.
– Bilo je oko 2.000 posetilaca taj dan iako je bilo poprilično vruće. Bilo je veoma lepo – kaže zadovoljno na početku razgovora za “Vesti” glavni domaćin Beo-zoo vrta, njegov direktor Srboljub Aleksić.
Godine, koje nisu jubilarne, u Vrtu samo obeležavaju, a na svakih pet prave proslavu s konferencijom za medije. Ove godine su prisustvovali gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i njegov zamenik Goran Vesić, koji je napravio mali šou – pustio je bebu binturonga da mu se popne na glavu… bukvalno!
– Na svakih pet godina slavimo rođendan i napravimo retrospektivu da kažemo šta smo uradili u proteklom periodu i koji nam je plan za naredne godine. Taj deo je za odrasle, naše prijatelje, poslovne saradnike i medije – dodaje Srboljub uz komentar da je i to lepo prošlo.
Beogradski zoološki vrt, kraće Beo-zoo vrt, svečano je otvoren na Petrovdan (12. jula) 1936. godine u srcu grada (u okviru Tvrđave). Osnovao ga je tadašnji gradonačelnik Vlada Ilić, a prvi vrtski stanovnici bili su lavovi, leopardi, beli i mrki medvedi, vukovi, makaki i mangabej majmuni, antilope, bivoli, zebui, mufloni, jeleni, srne, rode, ždralovi, paunovi, fazani, sove, pelikani i papagaji. Obožavali su ga svi Beograđani, među njima i članovi kraljevske porodice Karađorđević.
Tokom osam i po decenija, odolevao je Vrt raznim iskušenjima i poteškoćama, doživeo čak i dva bombardovanja tokom Drugog svetskog rata. Tada mu je uništen skoro ceo životinjski fond! Neke životinje su poginule, mnoge su pobegle iz razrušenih kaveza dok su one koje su predstavljale opasnost po okolinu, morale biti ubijene da bi se sprečila veća tragedija. Među retko preživelim bili su nilski konj Buca i čuveni aligator Muja. Nije prošlo mnogo, nastupile su nove krize: inflacija, bombardovanje Srbije 1999, sada evo i globalna pošast, pandemija kovida-19. Ipak, iako “ranjen” nekoliko puta, opstao je Beo vrt i eno ga, danas, ponosno stoji na prostoru Malog Kalemegdana kao najstariji i najveći zoološki vrt u Srbiji. Dom je 1.100 životinja (oko 200 vrsta), koje se uz pomoć zaposlenih efikasno razmnožavaju. O njihovoj uspešnosti najbolje govori podatak da beli lavovi, ako postoje u nekom vrtu u Evropi, verovatno su došli upravo iz Beo-zoo vrta. Utočište za zaštićene vrste poput bele kanje, stacionar za povređene životinje, ponosan je na razne egzotične primerke kao i činjenicu da se prva beba pingvina u Srbiji ispilila baš tu.
Jedna je od najposećenijih atrakcija u Beogradu – jasno ukazuje brojka od 448.000 posetilaca godišnje, a čak 20 do 30 odsto ih bude iz inostranstva. Malo je onih, koji će doći u glavni grad Srbije, a da ne svrate u Vrt dobre nade, jer kako bolje provesti dan, ako ne u zelenilu okružen manje, više poznatim vrstama životinja. Idealan je za beg od užarenog betona, ali i mesto za učenje. Zahvaljujući dvojezičnim tablama (na srpskom i engleskom) sa podacima o svakoj životinji uz njihove slike, gosti mogu da saznaju osnovno o svim životinjama dok pomoću putokaza sami određuju redosled obilaska.
Dom od sedam hektara
Kada je formiran, Zoološki vrt je zauzimao malo više od tri i po hektara, da bi ubrzo bio proširen na sedam. Izgradnjom restorana Kalemegdanska terasa i pripajanjem dela Donjeg grada, Drugi svetski rat je dočekao na nešto više od 14 hektara. Tokom rata je dva puta bombardovan, 1941. i 19 44. Dana Savković Gligorić, čiji je otac Miodrag Savković bio direktor Vrta u to vreme, svojevremeno je rekla da je svojim očima videla kako životinje, pogođene bombama, lete u vazduh i da joj se posebno u pamćenje urezala slika slona raznetog na komade. Zbog razaranja i drastično smanjenog broja eksponata, površina Vrta se posle rata svela na oko sedam hektara, koliko i danas zauzima.
Omiljeno mesto Karađorđevića
Kraljica Marija, supruga Aleksandra Prvog, često je išla u Vrt sa kraljevićima Tomislavom i Andrejom. I njihovo treće dete, poslednji jugoslovenski kralj, mladi Petar Drugi je voleo Vrt, a prilikom svake posete se interesovao za dalje planove i izgradnju.
Zabranjene ludosti
Posetioci uglavnom poštuju pravila Vrta, ali se uvek nađe neko kome padne na pamet da zajaše žirafu, ubaci dete kod zebre ili druga ludost koja se može kobno završiti.
