Rusiju, jednog od ključnih saveznika Irana, koji održava veze i sa Izraelom, čeka delikatan čin balansiranja.
Nakon što je Izrael prošle nedelje pokrenuo ono što je opisao kao “preventivne” napade na iranske vojne i nuklearne ciljeve, stav Rusije činio se jasnim.
Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi osudilo je ono što je nazvalo “neizazvanim vojnim napadima na suverenu državu članicu UN”, misleći na Iran. Kremlj, čije partnerstvo s Iranom datira dugi niz godina, pozivao je na diplomatsko rešenje krize.
Od početka neprijateljstava u petak više od 220 ljudi ubijeno je u izraelskim napadima na Iran, dok je 24 ubijeno u iranskim napadima.
Iran i Rusija delili su saveznika u bivšem sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu i intervenisali su u njegovo ime u sirijskom ratu sve do njegovog konačnog poraza krajem prošle godine. Iran je Rusiji isporučio kamikaze dronove “šahed”, koji se koriste u ratu u Ukrajini, a prošle godine pojavile su se vesti da je Rusija od Irana primila stotine balističkih raketa Fath-360, za koje se zna da su precizne na manjoj udaljenosti.
“Iranci su očekivali više od Rusije”
– Naravno, Rusija bi trebalo da bude prijatelj sa Iranom jer je u politici i životu sve vrlo jednostavno – komentarisao je ruski televizijski voditelj Sergej Mardan nakon što je eskalirala najnovija bliskoistočna kriza.
„Ako imate neprijatelja, a vaš neprijatelj ima partnere i saveznike, njegovi partneri i saveznici automatski su vaši neprijatelji. Nema iluzija o tome, i ne može ih biti. Budući da je Izrael ključni saveznik SAD… naravno, zainteresovani smo za slabljenje Izraela i pomaganje njegovim protivnicima.“
Iako Rusija možda saoseća sa Iranom, obim njihovog odnosa ne treba preuveličavati, rekao je nezavisni stručnjak za Bliski Istok Ruslan Sulejmanov, koji živi u Bakuu.
Rusija sada pod licencom proizvodi vlastite dronove “šahed”, tako da je malo verovatno da će njene borbene sposobnosti biti pogođene iransko-izraelskim sukobom, rekao je.
– Iranci su, pak, očekivali više od Rusije. Očekivali su mnogo veću količinu aviona, vojske, svemirskih tehnologija, a da ne spominjemo nuklearno oružje – naveo je Sulejmanov.
– Ali, Rusija nije žurila sa deljenjem, jer je za Moskvu vrlo važno da održi ravnotežu na Bliskom istoku i održava odnose sa Izraelom. A ako Rusija počne da snabdeva oružjem Iran, niko ne isključuje činjenicu da to oružje može biti usmereno na Izrael, a Kremlj to ne želi – rekao je Sulejmanov za Al Džaziru.
Iako je ove godine između Moskve i Teherana potpisan sporazum o strateškom partnerstvu, Sulejmanov je napomenuo da to ne znači da je Rusija dužna da stane u odbranu Irana.
Hod po tankoj žici
– Očito je da će Rusija, zajedno sa Kinom, na bilo kom glasanju Saveta bezbednosti UN, stati na stranu Islamske Republike Iran. Međutim, ne bi trebalo da očekujemo ništa više – smatra ovaj stručnjak.
Ruski odnosi sa Izraelom su komplikovani. Iako je nekadašnji Sovjetski Savez u početku podržavao stvaranje Države Izrael, ubrzo je stao iza arapskih nacija i podržao palestinski cilj.
Danas Rusija odbija da stavi Hamas na crnu listu kao “terorističku organizaciju”, iako je njena podrška Palestini uravnotežena odnosom sa Izraelom. Izrael je, u međuvremenu, zabrinut za bezbednost i opstanak ruske jevrejske zajednice.
Prilika za Putinovo pokazivanje diplomatske snage
Ipak, ruski predsednik Vladimir Putin i Netanjahu u prošlosti su uživali u prijateljskim odnosima. Čak su i viđeni zajedno na baletskoj predstavi 2016. godine.
Neki analitičari veruju da izraelsko-iranska kriza pruža Putinu priliku da pokaže svoju diplomatsku snagu.
Putin je već ponudio posredovanje, a Rusija je objektivno jedna od platformi najotvorenijih za kompromis zbog konstruktivnih odnosa sa obema zemljama, navode stručnjaci.
Međutim, Sulejmanov ističe da je uticaj Kremlja na Bliski Istok opao od promene vlasti u Siriji, i da već ima pune ruke posla.
– Samoj Rusiji su potrebni posrednici u Ukrajini – rekao je.
– Situacija na Bliskom istoku neće direktno uticati na rat u Ukrajini. Ali je za Kremlj nesumnjivo korisno što je pažnja svetske zajednice, počevši od Zapada, sada preusmerena sa Ukrajine. U tom kontekstu, Putin može preći na sledeću ofanzivu u Ukrajini.
