Đ.Janković

Možda izgleda nemoguće da se pravi pravcati Englez zove Branko, ali nije. Ovih dana jedan stanovnik Bristola postao je ne samo Branko, već i pravoslavac posle krštenja obavljenog u maloj crkvi brvnari posvećenoj Svetom arhangelu Mihailu na saborištu u Tršiću.

Mada je prvi put na tlo zemlje Srbije kročio pre samo godinu dana, odmah se u nju toliko zaljubio da je rešio da se krsti, a ozbiljno namerava i da uskoro postane njen stanovnik.

Branko, donedavno Brendon Vočers, zvuči kao pravi Britanac, a zna da kaže i ponešto na srpskom koji tek uči. Mnogo mu se, kako reče, sviđa Srbija, ne samo zbog njenih prirodnih lepota, već i zbog ljudi.

– Svi su tako neposredni, gostoprimljivi i veoma prijateljski raspoloženi pa se čini kao da se dugo znamo, ne da smo se tek upoznali. Tršić mi se posebno sviđa, neverovatno lepo, prijatno mesto. Baš sam zavoleo ovo selo i njegove stanovnike – priča Branko, koji je o nameri da postane pravoslavac prvo razgovarao sa sveštenikom u Tršiću Veselinom Stefanovskim.

– Kad mi je saopštio svoju nameru posavetovao sam ga da najpre malo bolje upozna pravoslavlje, o kome je već nešto znao, i tek onda, kada dobro razmisli, vidi da li je to ono što zaista želi. Njemu se taj savet mnogo svideo i to ga je još više privuklo da pristupi našoj veri. Obavili smo krštenje u prisustvu njegovih kumova, Lozničana Divne i Duška Đurića, i on se potom i pričestio tako da je krštenje potpuno. Srbija je na njega ostavila jak utisak i čak mi je rekao da razmišlja da se preseli u našu zemlju, možda i u sam Tršić – kaže sveštenik Stefanovski.

Branko ima petoro dece i četvoro unučadi. Priča da ima veoma „snažnu vezu“ sa decom i zbog toga nije u mogućnosti da odmah dođe u Srbiju. Neko vreme živeće na relaciji Engleska-Srbija, a onda namerava da se preseli na Balkan, a ozbiljno razmišlja da to bude selo reformatora azbuke Vuka Karadžića. Dok ulazi u crkvu na saborištu kaže da je i ranije bio upoznat sa hrišćanstvom, ali da je imao osećaj da nešto nedostaje.

– Kada sam došao ovde osetio sam to nešto. Osetio sam hrišćanstvo onako kako je moje srce osećalo da treba da bude i zato sam rešio i da se krstim. Imao sam razumevanje sveštenika, dobio od njega dobre savete i zadovoljan sam sasvim. Sviđa mi se i moje novo ime Branko koje su mi dali kumovi – uz osmeh priča, a onda pali sveću ispred ikone.

Ovde je našao i jednu Mariju koja je osvojila njegovo srce pa je i to razlog više zašto namerava da pusti korene na ovom tlu.

Majstor borilačkih veština

Branko u otadžbini pomaže osobama koje imaju mentalne poteškoće i majstor je borilačkih veština pa tehnikama samodbrane podučava ljude koji obezbeđuju poznate osobe. Sada je pristupio Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ispunio svoju želju, možda ubrzo postane i žitelj Srbije koja je brzo osvojila njegovo englesko srce svojom lepotom, toplinom, duhovnošću i dobrim ljudima. Uglavnom, Brendon je sada Branko i zbog toga je veoma srećan jer je i ime „perfektno“.