Iako se često koristi termin “neprobojno”, pravilnije je reći “otporno na metke”, jer stepen zaštite zavisi od vrste oružja, municije i brzine projektila.
Većina vozača, kada bira novi automobil, obraća pažnju na bezbednosne sisteme i ocene na testovima sudara, ali retko razmišlja o samom staklu. A upravo je automobilsko staklo izuzetan tehnološko-hemijski proizvod, osmišljen da izdrži ekstremne uslove, smanji buku i zaštiti putnike.
Kod takozvanih “neprobojnih” stakala, nemenjenih blindiranim vozilima, zahtevi su još veći, iako se u osnovi oslanjaju na slične principe kao i standardna vetrobranska stakla.
Obično automobilsko staklo nije isto na svim pozicijama. Bočna i zadnja stakla najčešće su kaljena – zagrevaju se na temperature iznad 600 stepeni Celzijusa, čime postaju četiri do pet puta jača od običnog stakla i pri lomljenju se raspadaju u sitne komade kako bi se smanjio rizik od povreda, piše Jalopnik.
Vetrobranska stakla idu korak dalje. Ona obezbeđuju UV zaštitu, doprinose čvrstoći karoserije i važna su u slučaju prevrtanja vozila. Zato su izrađena kao laminirana “sendvič” struktura, sa slojem polivinil-butirala (PVB) između dva sloja stakla, što sprečava rasipanje pri udaru.
Neprobojno, odnosno balistički otporno staklo, zasniva se na istom principu, ali u znatno robustnijem obliku.
Umesto debljine od nekoliko milimetara, ovakva stakla mogu imati i preko 39 mm, sa više slojeva stakla, polikarbonata ili akrila, dizajniranih da apsorbuju energiju projektila.
Iako se često koristi termin “neprobojno”, pravilnije je reći “otporno na metke”, jer stepen zaštite zavisi od vrste oružja, municije i brzine projektila.
Postoje međunarodni standardi koji tačno definišu nivo zaštite, zbog čega nijedno staklo nije potpuno neprobojno.
Princip rada je jednostavan: staklo ne zaustavlja metak naglim blokiranjem, već postepenim upijanjem njegove energije.
Spoljašnji tvrdi sloj deformiše i usporava projektil, dok unutrašnji, elastičniji slojevi “hvataju” metak i raspoređuju silu udara dok se ona ne rasprši.
Ovakva zaštita ima i svoje nedostatke. Što je staklo deblje i sa više slojeva, to je teže i ponekad slabije providnosti.
Dok standardno vetrobransko staklo teži oko 11 kilograma, balistički otporno može imati i više od 200 kilograma, što zahteva dodatna ojačanja karoserije, šarki i okvira vrata.
Ipak, napredak tehnologije donosi lakša i efikasnija rešenja, a balistički otporna stakla danas su sastavni deo savremenih blindiranih vozila – od luksuznih SUV modela do specijalnih državnih limuzina.
