instagram/printscreen
Vesna Zmijanac

I Marija Milošević već decenijama izaziva pažnju javnosti mada od 5. oktobra 2000. živi povučeno u Crnoj Gori. Goran Pajić, dugogodišnji Miloševićev telohranitelj otkriva kako je izgledao jedan od njenih izlazaka dok je bila u vezi sa Milovanom Vujisićem Vujom, jednom od poznatih „momaka sa beogradskog asfalta“ devedesetih koji je osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva Ranka Rubežića 19. februara 1985.

Kriminalci u separeu

Događaj se zbio u prvoj polovini devedesetih kada je Marija sa društvom posetila tada poznatu diskoteku Eskalibur u Pančevu.

„Mi smo već znali da će sa njom u društvu biti Milovan Vujisić Vuja, jer su se oni već izvesno vreme družili. Uzeo sam službeni auto, otišao ispred stana, na Dorćolu, gde je ona tada živela. Izašli su, seli u kola i mi smo otišli za Pančevo. Na samom ulazu u diskoteku sam video da bi u određenom trenutku moglo da bude problema. Pošto se ispred kao i unutar diskoteke nalazilo mnogo lica iz kriminogene sredine. Međutim prošlo je sve u najboljem redu. Pošto smo kasnili čekao nas je rezervisan separe, a po ulazu u diskoteku svi su gledali u nas. Seli smo u separe, a oni su naručili šta će da piju. Te večeri gosti u diskoteci su bili Vesna Zmijanac i Nino Rešić. Oni su već završili svoj blok pesama, pa su seli da se odmore. Po našem dolasku kad smo se smestili u separe počeli su da dolaze, prilaze našem separeu, lica za koje je služba već znala da se bave kriminalnim radnjama. Kako ko priđe Vujisić Vuja ustaje pozdravlja se sa njima, vrlo srdačno i oni su korektni prema njemu. Normalno da meni nije bilo svejedno, pošto sam tu došao sa ćerkom predsednika Republike, a lica su nepoznata. U jednom trenutku Vuja mi je prišao šapnuvši na uho pošto je bila buka.

„Opusti se, sve je pod kontrolom, sve ih poznajem, svi su oni okej.“

Tajanstvena novčanica

Odgovorio sam da je u redu, ali normalno zbog posla koji radim, „obazrivost je bila i dalje prisutna“.

U ranim jutarnjim satima Marija i Vujisić su pozvali pevače da im se priključe u separeu, popili po piće i otpevali po još jedan blok pesama.

„Već su bili rani jutarnji časovi, oni su nam se ponovo pridružili u separeu. Krenulo je naručivanje ture za turom i u jednom trenutku, Marija mi je (misleći na Vesnu Zmijanac) šapnula na uho:

„Au, koliko ova žena može da popije, pa sve sa stola čaše koje su bile pune ona je uzela i popila.“

Samo sam se nasmejao i slegao ramenima.

Došlo je vreme za polazak, Vuja je pozvao konobara i on je doneo račun, dao mu je nešto zamotano pola centimetra sa pola centimetra, konobar ga je bledo pogledao, nije smeo ništa da komentariše udaljio se nekoliko koraka, pogledom sam ga propratio, za to vreme Vuja se smejao.

Konobar je to odmotavao brzo, odjednom mu se video osmeh na licu i videlo se da je odahnuo. Bila je to novčanica od sto maraka. Vrlo brzo se vratio sa kusurom, međutim Vuja mu je rekao: „U redu.“ Mi smo izašli iz diskoteke, vratili se za Beograd.

Sloba: „Kakva košava Miro?“

Goran Pajić otkriva i anegdotu vezanu za Radio Košava, radio koji je jedno vreme držala Marija Milošević.

Jednom je pozvala roditelje da je posete u stanu na Dorćolu gde se preselila, a odlazeći tamo vozač je uključio radio na baš toj frekvenciji.

„U pozadini na radio-stanici čula se muzika, u jednom trenutku dok su išli kroz grad profesorka Marković pita Željka:

– Željko, da li je to Košava?

– Da, jeste drugarice Miro – odgovorio je Željko.

U tom trenutku se uključuje u razgovor predsednik Slobodan Milošević i kaže:

– Šta ti je Miro, kakva košava, vidiš da ne pirka vetar?

Profesorka Marković je sa osmehom odgovorila:

– Znam Slobo, mislila sam na Marijin Radio Košava.

Svi su se u tom trenutku nasmejali u kolima.“

Otimanje za pozivnice

Goran Pajić otkriva i da je Marija Milošević redovno pravila godišnjice za svoju radio-televiziju i izdavačku kuću „Košava“ i to u krugu njihove porodične vile.

„Bilo je mnogo zvanica iz javnog života, iskreno svi su se otimali da budu na spisku pozvanih, prisutnih na proslavi. Danima su pre toga mnogi zvali da provere da li će biti na spisku zvanica i zašto im kasne pozivnice. Predsednik je te večeri bio vidno raspoložen. U više navrata je tražio da mu Željko Samardžić otpeva neku pesmu pošto je bio gost te večeri. Razmišljao sam tad kako su ljudi čudni. Kao da su u nekom filmu i da su im dodeljene uloge koje treba da odglume na najbolji način. Iskreno u nekim momentima mi je sve to izgledalo komično. Jer toliko jasno su se oslikavali karakteri pojedinih ljudi koji nisu bili svesni da pronicljivom oku ne može ništa da promakne. Siguran sam da je i predsednik Milošević bio svestan sa kakvim ljudima dolazi u kontakt, ali da zbog mnogo obaveza nije imao vremena da se sa nekim pojedincima bavi. Tako je to kad si na vrhu, svi su oko tebe, a kad padaš svi se razbeže.“

Koferi Ivana Gavrilovića

Marija Milošević se jedno vreme aktivno družila i sa pevačem Ivanom Gavrilovićem. Jednom su se zajedno vratili sa nekog puta i otišli u porodičnu kuću kako bi se javila roditeljima. Mariju je obezbeđivao dugi niz godina Branko S, a kolegama je ispričao anegdotu upravo sa ovim pevačem.

„Izađoh iz kola da pomognem Mariji oko stvari, kad, na ulasku u zgradu, priđe mi Ivan Gavrilović i kaže da unesem njegove stvari. Kažem mu, pa gde si bre krenuo nisam ti ja batler, uzmi svoje stvari sam, da ti ne bi uši zavrtao. Bane doda da je ovaj umislio da je već zet.“

SUTRA: Dvostruka igra Kozirjeva