Nedavna istraživanja pokazuju da jedan protein, koji inače upravlja metabolizmom masti i našim unutrašnjim biološkim satom, može drugačije da reaguje na pojedine vrste masti – toliko da utiče i na način na koji se ponašamo.
Kod laboratorijskih životinja koje su dobijale hranu bogatu zasićenim i hidrogenizovanim mastima primećeno je da lipidi remete sposobnost organizma da prepozna skraćivanje dana. Umesto očekivane pripreme za period manjka hrane, životinje su počele da jedu više. U praksi, to znači da deo našeg nagomilavanja kilograma tokom zime i jeseni ne potiče samo od sezonskih navika i “utešne hrane”, već i od duboko ukorenjenih evolutivnih procesa koji nas podstiču da pravimo zalihe.
Ova sklonost je dodatno izražena pod uticajem faktora hladnog vremena, kao što su:
Manje dnevne svetlosti
Kada su dani kraći, stvara se manje serotonina, pa raste želja za ugljenim hidratima koji pomažu da se taj nedostatak nadoknadi. Takva hrana nam deluje primamljivije i pozitivno utiče na raspoloženje, što često dovodi do veće konzumacije kalorija.
Hladnije temperature
Organizam troši mnogo energije na održavanje telesne temperature. Kako se kraj jeseni približava i temperature padaju, telo aktivira mehanizme koji podstiču potrebu za dodatnim gorivom, a u okruženju gde je kalorična hrana dostupna, to lako preraste u prejedanje.
Masne naslage kao zaštita
Evolutivno gledano, dodatne rezerve masti u hladnom periodu nekada su nam bile neophodne. Naš organizam je vekovima razvijao strategiju da tokom jeseni poveća zalihe energije, jer je nekada zima značila period oskudice. Iako u savremenim uslovima više ne moramo biti tako oprezni, ti biološki mehanizmi su ostali isti.
Manje aktivnosti i spavanje
U hladnom periodu ljudi se manje kreću, provode više vremena u zatvorenom i ređe se odlučuju za naporan trening. Manjak kretanja utiče na raspoloženje, a ono dalje podstiče želju za kaloričnijom hranom. Takođe, skraćeni dani povećavaju nivo melatonina, što može da remeti ritam spavanja – nepravilan ili nedovoljan san utiče na hormone koji kontrolišu apetit, energiju i metabolizam, pa su nagle promene u težini česta posledica.
Nedostatak vitamina D
Manje sunca znači i manje vitamina D, koji utiče na osetljivost na insulin, regulisanje šećera u krvi i rad hormona odgovornih za osećaj gladi i sitosti. Njegov nedostatak može da podstakne insulinsku rezistenciju i veće skladištenje masti.
Kako ublažiti dobijanje kilograma tokom hladnih meseci
I tokom hladnih meseci moguće je ublažiti dobijanje na težini ako se telo uskladi sa prirodnim ritmovima. Kratko izlaganje dnevnoj svetlosti ujutru pomaže da se stabilizuje biološki sat, što direktno utiče na apetit i san. Uz to, redovni obroci tokom dana i izbegavanje grickalica kasno uveče čine da organizam bolje upravlja energijom.
Treba da unosite dovoljno proteina, vlakana i kvalitetnih ugljenih hidrata. Takva kombinacija produžava sitost i stabilizuje šećer u krvi, što prirodno smanjuje potrebu za “brzim”, kaloričnim zalogajima. Mahunarke, supe, integralne žitarice i korenasto povrće obezbeđuju hranljive materije i postepeno oslobađanje energije, posebno kada se kombinuju sa ribom, jajima ili zdravim mastima, prenosi “Telegraf”.
Kretanje ostaje jedan od najpouzdanijih načina da se održi metabolizam aktivnim, čak i kada vreme ne ide naruku. Kratke šetnje, vežbanje kod kuće, joga ili trening snage mogu značajno da pomognu, jer povećanje mišićne mase podiže potrošnju energije i u odmoru. Umesto da se u hladnom periodu očekuju brzi rezultati, pametnije je održavati navike i koristiti ovaj deo godine kao pripremu za aktivnije mesece koji slede.
