pixabay.com
Foto: Ilustracija

Napadi na kafiće kod Knina u kojima se u sredu gledala utakmica Crvene zvezde, kada su pretučena čak i deca, i premlaćivanje Dobrivoja Arsića (70), povratnika u okolinu Rijeke, ponovo su uznemirili preostale Srbe u Hrvatskoj.

Dok hrvatski premijer Andrej Plenković smatra da su to dela pojedinaca koja treba sankcionisati, ali da nema klime mržnje, suprotno misle bivša premijerka Jadranka Kosor i Boris Milošević, predsednik Srpskog nacionalnog veća.

Milošević navodi da je motiv isključivo mržnja prema nacionalnosti napadnutih, baš kao što je to bilo ranije ove godine u nasrtajima na vaterpoliste Crvene zvezde na splitskoj rivi i na sezonske radnike na Braču.

Ima li mirnog sna Srbima u Hrvatskoj, mogu li da očekuju bolje dane i snažniju zaštitu državnih institucija, ili će biti novih nasrtaja na njih i njihovu imovinu?

Zoran Jovanović, Soloturn, Švajcarska

– Nažalost, smatram da se položaj Srba u Hrvatskoj u dogledno vreme, a verovatno nikad, neće promeniti. Hrvatska je zarobljena ustaštvom, fašistička ideologija je tamo uvek živela, nije nikad izumrla čak ni u vreme Tita i jugoslovenske ideje. Zašto kažem da se u Hrvatskoj ništa neće promeniti? Zato što je to nastavak čišćenja Srba iz Hrvatske, nastavak mržnje prema Srbima uz blagoslov EU, pre svega Nemačke i prećutnu saglasnost ostalih članica. SAD i Vatikan su štitili „pacovske kanale“ i pomagali bekstvo fašista iz Nemačke i iz Hrvatske, gde je katolički kler učestvovao u zločinima u Jasenovcu i bio saradnik i zaštitnik Pavelića i njegovih ustaških hordi. Kako stoji stvar, izgleda da je Jugoslavija služila kao prelazni period da se oslabi i uništi Srbija, a ojačaju Hrvatska, Slovenija, da se stvore pokrajine Kosovo i Metohija, Vojvodina, i Srbija što više rasparča. Da se Srbi podele po republikama, izgube svoj identitet i unište kao nacija. Hrvati i muslimani su bili udarna pesnica fašističke koalicije i sa Šiptarima, Slovencima su uspeli da unište Jugoslaviju. U tom krvavom raspadu Srbi su platili veliku cenu, ponovila se 1941, tako da ne možemo govoriti ni o čemu drugom već o GENOCIDU koji traje skoro 80 godina, sa malim pauzama.

Da zaključim, skeptik sam, mislim da Srbi neće imati svoju budućnost i mir u Hrvatskoj ma kako ona bila „demokratska“, da će se tendencija pokatoličenja i „hrvaćenja“ nastaviti do potpunog nestanka Srba, što je i cilj muslimansko-hrvatsko-šiptarsko-milogorske koalicije. Da ne govorimo o bugarsko-rumunskim teritorijalnim pretenzijama, o ispunjenju germanske želje,“SERBIEN MUSS STERBEN“… Zato se moramo držati svojih prijatelja, u prvom redu naše pravoslavne slovenske braće Rusa i Belorusa, sa nadom da će moći da stanu na našu stranu.

Slaviša Krstović, Beč, Austrija

– Srbi u Hrvatskoj nemaju budućnost, što se vidi iz prošlonedeljnih napada. Hrvati imaju veliki kompleks osećaja inferiornosti prema Srbima i zbog toga nas mrze i čine sve da nestanemo iz te njihove fašističke države. Aktuelna država Hrvatska je, mora se reći, fašistička i nastavlja na osnovama NDH. Tamo gde je dozvoljeno korišćenje fašističkih pozdrava, simbola i pesama nema budućnosti za Srbe. Evropa bi trebalo da reaguje i Hrvatsku kazni za napade na Srbe, ali se to neće desiti, jer je sve više desničara u EU.

Pantelija Dudić, Konstanc, Nemačka

– Srbi u Hrvatskoj su u veoma teškoj situaciji i njihov položaj neće se poboljšati sve dok se ne iskoreni nacionalizam, a to neće ići lako jer nacionalisti danas imaju na raspolaganju internet koji obilno koriste u svom prljavom poslu. Taj problem samo zajednički mogu da reše države Srbija i Hrvatska. Ako tako česte napade na Srbe hrvatski političari nazivaju pojedinačnim slučajevima, onda to znači da nisu spremni na obračun s nacionalizmom. U tom slučaju Srbija u zaštiti Srba u Hrvatskoj mora da bude aktivnija, a to znači da na nacionalizam u Hrvatskoj treba da ukazuje na svim međunarodnim forumima i skupovima. Međunarodne sportske organizacije nacionalizam treba jače da sankcionišu, a ako to nisu spremne, sportske ekipe iz Srbije posle svakog incidenta trebalo bi sledeći meč da otkažu. Nije dovoljno kukati nad sudbinom Srba u Hrvatskoj, već treba nešto konkretno da se preduzme. Hrvatsku na međunarodnom nivou trebalo dovesti u položaj da se stidi svog nacionalizma. Ako tvrde da su to pojedinačni slučajevi, onda te pojedince treba oštrije da kažnjavaju, a Srbi treba stalno da ukazuju na svaki incident i da dokazuju da se radi o zaštićenom i ukorenjenom nacionalizmu. Treba na tapet da se stavi i obrazovni sistem i izdavačka delatnost, a nacionalizam da se protera i iz kulture. I sami Srbi koji žive u Hrvatskoj treba da se odlučnije brane. Srpske stranke u Hrvatskoj uglavnom se bore za vlast, pa im za nacionalizam i ne preostaje puno vremena.

Kristina Pavlović, Beč, Austrija

– Situacija Srba u Hrvatskoj je vrlo teška i stvarno ne znam da li imaju budućnost u toj zemlji. Hrvatska je uspostavljena na proterivanju Srba, a aktuelni događaji pokazuju da se od te osnovne ideje njihove državnosti nije odustalo. Vidimo i da EU ćuti na napade, a i ustaške ispade političara, što ne daje nadu da Srbima ima budućnost u Hrvatskoj. Ni država Srbija nije u stanju da zaštiti svoj narod u Hrvatskoj, jer na sve pomirujuće reči iz Beograda Zagreb odgovara agresivnim izjavama i politikom.

Željko Matijaš, Buhs, Švajcarska

– Tužno, ali istinito! Sećam se kao dete kad su stariji diskutovali o politici, kada su govorili da Hrvati ne znaju da vode državu, kad ono stvarno je tako. Jednom su pokušali sa poglavnikom Pavelićem i sad ponovo i sve se svodi na politiku mržnje. Valjda misle što više mrze Srbina, da će država biti uspešnija, pa tako i ovaj put. I po ko zna koji put nasrću na jadan napaćeni narod koji nema nikakva prava, čak ni da diše, a što je najveći apsurd, zvanična vlast stoji iza toga. Svaka njihova fešta se svodi na „Ubij Srbina“ i „Srbe na vrbe“, a da bi apsurd bio veći i deca od 10 godina sa podignutom rukom viču „Za dom spremni“ i tako sve ukrug. Pomaka nema ni za milimetar.

Mile Prerad, Lobkevic, Nemačka

– Položaj Srba u Hrvatskoj bitno bi se popravio kada bi Srbija i Zapadni Balkan ušli u EU. Međutim, to ne zavisi ni od Hrvatske ni od Srbije. Sve su to političke kombinacije onih koji na nacionalizmu zarađuju novac. Danas se govori samo o srpskom i hrvatskom nacionalizmu, a niko ne spominje Sloveniju koja je u stvari rat prva počela. Nije problem u pojedinačnim ispadima, već u zaštiti izgrednika i njihovoj upotrebi za promociju političkih stranaka. Teško je oceniti kako će se politička situacija razvijati, ali sam mišljenja da će se sigurnost Srba u Hrvatskoj stabilizovati posle ulaska Srbije u EU i jačanja privrede do nivoa kada zaposlenje neće biti problem. Nacionalistički ispadi ne bi se time izbrisali jer nacionalista, pojedinaca ima svuda i uvek će ih biti, ali sam uveren da će ekonomska stabilnost pobediti nacionalizam. Da je saradnja moguća pokazuje i odnos tenisera Đokovića i Ivaniševića. Ivanišević se u vreme rata isticao kao nacionalista, a sada ipak može da bude Đokovićev trener. Zajednički je interes Hrvata i Srba da nacionalizam pobede. Svaki nacionalista šteta je i za svoj narod.