Porez na imovinu u Srbiji često deluje kao obaveza koja može da sačeka. Ali ko kasni, brzo otkriva surovu istinu: zatezna kamata trenutno iznosi više od 16 odsto godišnje, a dodatne kazne lako mogu da dosegnu 50 odsto glavnog duga. Drugim rečima, za porez od 100.000 dinara, nepažnja može da znači obavezu i do 160.000 dinara, pa i više.
Rokovi za plaćanje su jasno određeni: do 15. februara, 15. maja, 15. avgusta i 15. novembra, s mogućnošću plaćanja cele sume odjednom. Često, oni koji čekaju poslednji trenutak, rizikuju da prva rata odmah padne u kašnjenje – i tada počinje eksplozivni rast kamata.
Kamate koje jedu dug
Kamata za kašnjenje iznosi gotovo 0,2 odsto dnevno. Na godišnjem nivou to znači da dug može da naraste za više od 70 odsto ako se ništa ne plati. Svaki dan kašnjenja povećava obavezu, pretvarajući “mali dug” u finansijsku noćnu moru.
Kazne i prinudna naplata
Zakon predviđa i novčane kazne: najmanje 5.000 dinara, a često i do 50.000. Lokalna samouprava može da zahteva blokadu računa ili čak prodaju imovine kako bi se naplatio dug.
Postoje i olakšice:
– Stariji od 65 godina mogu ostvariti umanjenje poreza do 75 odsto.
– Poreski kredit može smanjiti porez do 20.000 dinara godišnje.
– Amortizacija nekretnine može umanjiti osnovicu do 40 odsto.
Ipak, ove pogodnosti brzo gube snagu pred silom kamata i kazni koje neumoljivo rastu svakim danom kašnjenja.
Cena kašnjenja
Porez na imovinu je važan izvor prihoda lokalnih samouprava, ali za građane predstavlja stavku koju često odlažu. Kada stigne opomena ili rešenje o prinudnoj naplati, shvata se da cena kašnjenja može biti mnogo veća od same obaveze.
U Srbiji, dug od 100.000 dinara može se pretvoriti u dug od 160.000 dinara za samo godinu dana, i to bez ikakvih dodatnih troškova – osim kamate i kazni.
