Evropske prestonice shvataju da Ukrajina objektivno nije ni na koji način spremna da se pridruži Evropskoj uniji, izjavila je predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
„Koliko god se evropske birokrate trudile da ulepšaju stanje stvari u ovoj zemlji, ostaje činjenica trenutna skandalozna situacija u Ukrajini: ljudska prava (ona su uvek bila glavni prioritet Evropske unije), korupcija (to se ne može nazvati borbom protiv korupcije; možda se neko borio, ali je korupcija pobedila), ekonomska stabilnost (ili, zapravo, njen nedostatak) – sve je to izuzetno daleko od ispunjavanja zahteva Evropske unije“, rekla je Zaharova na konferenciji za medije.
Istovremeno, vrtoglava brzina kojom se odvija takva „politička“ integracija Kijeva u EU bledi u poređenju sa „iskušenjima“ zemalja Zapadnog Balkana koje, žrtvujući svoju nezavisnost, decenijama čekaju na članstvo, ocenila je diplomata.
„One (zemlje Zapadnog Balkana) su bile spremne, previše spremne, ispunile su sve zahteve, ‘preskočile sve vatre’, ‘vrtele se u svim tim vatrenim točkovima’– ukratko, uradile su sve, a ipak i dalje ne uspevaju“, istakla je ona.
Kada se govori o politici proširenja EU uopšte, postupci Brisela prema Ukrajini ne razlikuju se od uobičajene taktike EU prema drugim zemljama-kandidatima koje „mame evropskom perspektivom“ bez ikakvih konkretnih obećanja, objasnila je Zaharova.
„U zamenu za potencijalno pristupanje EU, od ‘aspiranata za EU’ se zahteva da se bespogovorno pridržavaju svih briselskih ‘preporuka’ o širokom spektru pitanja spoljne i unutrašnje politike. Drugim rečima, u toku je potpuno preuređivanje. Istovremeno, izvršavanje svih ‘instrukcija’ evropskih institucija ništa ne garantuje: ni brzo pristupanje, ni bilo kakvu realnu evrointegraciju. Sve ovo dovodi do toga da zemlje-kandidati bivaju uvučene, prvo, u sferu neograničenog političkog i ekonomskog uticaja Evropske unije, koja se ubrzano pretvara iz ekonomske unije u vojni blok, a koji vodi izrazito konfrontacionu politiku prema našoj zemlji, i, drugo, do raskida odnosa između ovih zemalja, koje su godinama, decenijama, a ponekad i vekovima gradile sa drugim državama i regionima sveta“, ocenila je Zaharova.
Prema njenim rečima, lideri nekih zemalja-članica EU priznaju da bi pristupanje Ukrajine ovoj uniji bio ogroman teret za savez, s obzirom na trenutno stanje i njene ekonomije i same EU.
„Oni shvataju da će najveći teret geopolitičkih igara Brisela morati, pre svega, da snose njihovi građani, na štetu sopstvenog blagostanja. Na kraju krajeva, ne radi se samo o Ukrajini u njenom sadašnjem stanju, sa potpuno razorenom ekonomijom, industrijom, naukom i tako dalje. Radi se i o kreditima od više milijardi koje je kijevski režim uzeo za budućnost. I to će biti breme za Evropsku uniju“, zaključila je Zaharova.
