Pitanje šta se zbiva posle smrti je pitanje koje je najviše i najduže morilo čovečanstvo. Za drevne stanovnike Mesopotamije pakao je bio daleko mesto, preko okeana smrti, smešteno na samom kraju sveta, a za stare Grke i Rimljane kapije podzemnog sveta nisu bile toliko daleko. U većini civilizacija carstvo smrti krilo se ispod zemlje, a mnoga mesta proglašena su kapijama u podzemni svet. U Nemačkoj i Skandinaviji mrtvi su sahranjivani sa obućom na nogama da poštede stopala od potucanja na onom svetu. Kraljevske grobnice u Uru, u Mesopotamiji, bile su pune nameštaja, muzičkih instrumenata, pa čak i kockarskih rekvizita. Uz oružje, vino i hranu vladari su u grobovima dobijali i vojnike i dvorjane, kojima je bilo odredeno da služe svoje gospodare i posle smrti.
1. JEZERO AVERNA, ITALIJA
I pakao i raj
Stari Rimljani su verovali da je jezero Avernus u Italiji kapija za podzemni svet. Mračna atmosfera jezera sa
ugašenim vulkanskim kraterima, mirnom vodom, dubokim pećinama, i povremenim izbijanjem gasa iz pukotina na površinu naveo je mnoge da ga izbegavaju. Verovalo se da će ptica koja leti iznad jezera ubrzo uginuti od otrovne pare. Vergilije ga je u svom spevu "Eneida" označio kao kapiju podzemnog sveta, gde se nalaze i pakao i raj. Avernijsku pećinu kroz koju se Eneida sa Sibilom spušta u carstvo duša, a onda prelazi reku Stiks, Kerberovu pećinu, Tartar za najgore grešnike i stiže do Elizija, gde u blaženstvu žive duše pravednika. Svaki rimski pokojnik imao je zlatnik među zubima da plati čamdžiji Haronu prelazak preko Stiksa.
2. SACRED CENOTES, MEKSIKO
Bog kiše u pećini
Maje su verovale da nakon smrti ljudi ulaze u svet podzemlja kroz pećine ili cenote (bazene ispunjene vodom, nastale urušavanjem krečnjačkih stena). Čak su i kraljevi završavali u podzemlju, ali su posedovali natprirodne moći i bivali ponovo rođeni u zvezdanom svetu i postajali bogovi. Maje su verovale da u podzemnoj pećini Svete cenote u Meksiku živi bog kiše, koji razbija glinene ćupove da bi oslobodio kišu. Stoga su Maje ovde podnosile žrtve da umilostive boga, od nakita i alata do mladih devojaka. Podzemni svet bio je hladno i nesrećno mesto i destinacija za većinu Maja posle smrti. I nebeska tela kao što su Sunce, Mesec i Venera takođe su prolazila kroz podzemni svet kad nestanu ispod horizonta.
3. ACTUN TUNIĆIL MUKNAL, BELIZE
Mesto straha
Actun Tunićil Muknal ili Pećina kristalne grobnice u Belizeu, maloj zemlji između Meksika i Gvatemale na poluostrvu Jukatan, dugo je korišćena za ceremonijske rituale Maja. Naučnici su ovde pre šest godina otkrili kamene ruševine 11 hramova, kao i skelete ljudskih žrtava, od dece do ljudi srednjih godina. Maje su verovale da je u toj pećini ulaz u Šibalbu ili Mesto straha. Šibalba je bila podzemni dom 12 demona i njihovih podanika, koji su bili odgovorni za smrt, bolesti, glad, bol i siromaštvo. Demon Ahalmez je koristio prljave delove poda kao način da uđe u kuću i ubije sve koji se u njoj nalaze. Maje su im prinosile žrtve da ih drže srećnim i zadovoljnim.
4. HOUSKA DVORAC, ČEŠKA
Kancelarija Sotone
Houska je dvorac u češkoj, koji je podignut u 13. veku. Legenda kaže da je podignut iznad pakla. Veruje se da su se u podzemlju dvorca nalazila paklena vrata koja su zarad ljudske sigurnosti zazidana. Postoji priča da je jednom osuđeniku na smrt ponuđeno pomilovanje ako se spusti u rupu i kaže šta je video. Nesrećnik je pristao, ali se posle nekoliko sekundi oglasio vrisak. Kad su ga izvukli bio je potpuno izboran i sed. Odveli su ga u ludnicu, gde je posle dva dana umro. I dan-danas dvorcem lutaju utvare poput monaha bez očiju koji se često viđa u podrumu, u sobi koju zovu kancelarija Sotone.
5. ČISTILIŠTE SV. PATRIKA, IRSKA
Čekaonica grešnika
Čistilište Sv. Patrika je drevno hodočasničko mesto u Irskoj. Nalazi se na malom ostrvu usred jezera Loh Derg u Donegalu. Prema legendi, Sv. Patrik nije mogao da preobrati pagane u hrišćane jer su tražili dokaze o njegovom učenju. Patrik je molio Boga za pomoć da proširi reč Jevanđelja u Irskoj, pa mu je Bog otkrio ponor u zemlji i rekao da je to čistilište gde čekaju duše umrlih. Od 12. veka Čistilište je privlačilo ozloglašene grešnike iz svih krajeva Evrope, jer se verovalo da ovde mogu dobiti oproštaj. Danas ga uglavnom posećuju samo Irci. Pohode ga svake godine vernici, koji moraju imati najmanje 15 godina i biti dobrog zdravlja jer hodočašće iziskuje veliki napor hodanja i klečanja.
6. HEKLA, ISLAND
Vradžbine veštica
Aktivni islandski vulkan Hekla je jedan najaktivnijih na Islandu, oko 20 erupcija dogodilo se od 874. godine, pa je u srednjem veku bio poznat kao "kapija pakla". Nakon erupcije 1104. godine ovu priču šire Evropom putujući kaluđeri, koji su tvrdili da paklene vatre bljuju na površinu duše grešnika. U 14. veku očevici erupcije tvrdili su kako se u plamenim jezicima mogu videti duše u obliku ptica. Vatrene lopte i lava su šištali kao ljudi u hropcu pa se verovalo da to
veštice bacaju svoje vradžbine. I danas kruži legenda da se na Hekli za Uskrs okupljaju veštice.
7. PEĆINE BLIZANCI, IZRAEL
Svetiljke za podzemlje
Još u vreme Starog Rima verovalo se da su pećine Blizanci u Izraelu ulaz u Had. Arheolozi su ovde otkrili brojne tragove paganskih rituala, a među njima i 42 glinene svetiljke koje su verovatno korišćene između 2. i 4. veka nove ere u ritualnoj procesiji koja je vodila grčku boginju Demetru u Had, u potrazi za kćerkom Persefonom koju je oteo Had. Grci i Rimljani su verovali da svi umrli odlaze u podzemno carstvo za razliku od hrišćana, koji veruju da je pakao mesto kazne za grešnike. U antičkom svetu duboke jame i pećine često su smatrani ulazom u carstvo smrti.
8. PLUTONOVA KAPIJA, TURSKA
Mrtvi vrapci
Plutonova kapija je po antičkoj legendi bila ulaz u carstvo mrtvih duša. Pećina je pronađena u antičkom gradu Hierapolisu, u Turskoj. U blizini pećine je izgrađen hram posvećen Plutonu i Persefoni. Iz pećine su izbijali otrovni gasovi, koji su, po verovanju, štitili ulaz u Had. Verovalo se da gasovi ubijaju svakog osim sveštenika. Otrovna para ugljen-dioksida izbija i danas i može da ubije sve što se približi pećini. Starogrčki geograf Strabon u 1. veku p. n. e. napisao je da je probao da ubaci vrapce u pećinu, ali odmah su izdahnuli i pali.
9. MASAJA, NIKARAGVA
Vatrena usta
Pisma istraživača Novog sveta iz 16. veka govorila su vulkanima koji su pretvarali noć u dan i vatrenim jezerima koja nisu prestajala da gore. Masaja je jedan od najaktivnijih na svetu, stalno tinja, a poslednja erupcija desila se 2001. godine. Indijansko pleme Nakraja zove ga Usta pakla, a oblake sumpora naziva "dah planete". Domoroci veruju da je vulkan jedan od pojavnih oblika Boga, a vulkanska erupcija siguran znak da ga treba umilostiviti. Mlade žene i deca bacani su u vulkan kao žrtve, a taj događaj je nazvan – prizivanje vode.
10. VIMINACIJUM, SRBIJA
Grad grobova
Kao vojni logor Viminacijum je nastao u 1. veku kada je Rimsko carstvo došlo do Dunava. Logor je imao 6.000 vojnika, a ubrzo se razvio i grad sa 30.000 stanovnika. Razorili su ga Huni u 5. veku i nikad više nije obnovljen. Dosad je ovde istraženo 13.500 grobova, pronađeno je oko 50.000 raznih predmeta i oko 700 predmeta od čistog zlata, a istraženo je samo dva odsto nalazišta. Viminacijum se smatra najvećom nekropolom u carstvu. Neki arheolozi tvrde da se verovalo da je kod Viminacijuma bio ulaz u Had, a u mnogim grobovima bile su lampe da pokojniku osvetle put.
