O. Đoković
Nazdravili prazniku: Osmomartovsko veselo društvo

Kad žene kažu: „Niko nam ništa ne može“, to znači da muškarci u njihovom društvu treba da se usklade sa takvim stavom, istina, samo za 8. mart. Onda žene dodaju: „Bolje išta – nego ništa“, a njihovim pratiocima drago, pa, navodno, pristaju i da budu poslušni.

Sve se tako odvijalo u restoranu Kod Teče, u pariskoj ulici Simplon, i to posle liturgije gde su se celivale ikone i izgovorila poneka molitva, da bi usledio lagani trk do – restorana. I trajalo od 13 do 20 sati, eto, toliko dugo traje ručak slavljenica Dana žena.

Mesto zbivanja je već ustaljeno, korpulentni Teča, a vidi se da zna šta je dobra trpeza, pogodio ukuse članova Svesrpske zajednice Francuske, uvek ispoštuje srpski redosled đakonija, odnosno, suhomesnato, sir, paprika i ajvar za predela, gibanica, pa sarma koja mora da se topi u ustima i omamljujuće miriše. Teča je poznat i po roštilju, a torta je domaća. I jedeš i piješ dok ne pukneš, svaki zalogaj proprati muzika, peva se glasno, preglasno, valjda, da bi se čulo do matice, a između stolova nađe se mesto i za kolo.

Kod Teče se okupilo 36 veseljaka. Slađana Stamenov, predsednica Svesrpske zajednice Francuske (SZF) je već iskusna u organizaciji raznih slavlja, a naravno da joj je obeležavanje Dana žena najdraže. Može komandovati, a mogu i njoj žene komandovati, uostalom, kako damice uglas objašnjavaju: „Izborile smo se za ravnopravnost.“

Doterale se osmomartovske slavljenice, frizer im u tome pomogao, a i nakit ulepšava. Primetio je to naš glumac Slobodan Slavković, a mada je došao sa suprugom Ruškom, kavaljerski je grlio svaku ženu, svakoj na uvce recitovao, pevao, svaku u igru pozvao. Dobra njegova Ruška, ne ljuti se.

Muzičari se naverglali. Violinista Milan Marinkov je zvezda, harmoniku neumorno razvlači Oliver Vićentijević, ovdašnji slavuj je Snežana Đorđević, a pevač Toma tvrdi da ne krije prezime, ali mu ga niko ni ne zna.

Stiže i mlađana grupa, slave veridbu, ali ni oni imena ne daju, nebitno, kažu. Svi se upleli, svima lepo i lepo bez zastoja. U uglu jedan Kića, nije njihov, a njihov je. Neka muškaraca. Smeškaju se i Sloba, Zoki, Radovan…

Najiskrenije, žene su očekivale da kavaljeri obleću oko njih, ali u ovom dugom danu bi drugačije, njih delije pazile žene kao malo vode na dlanu.

Slavlje bez cveća

Nažalost, bi to 8. mart bez ruža. Jedna članica SZF bila je zadužena za cveće, zbog nesporazuma sve se zakočilo. Posle je uspaničena predsednica Slađa uposlila jednog Mitra da otrči do cvečare, trčao Mitar po kvartu ceo sat, a cvećare zatvorene. Šta sad? Ili se izvinjavati ili prećutati? Onda u restoran upadoše veseljaci, muzika se momentalno užari, niko se cveća ne seti i – „prođe voz“.

Da se ne žuri kući

U ovom ženskom danu najistaknutije u pevanju i igranju bile su Tanja, Ruža, Goca, Slađa, Mica, Jasna, Latinka, Dara, Gordana, Marica, Radmila i Sneža, svaka je imala po svoj solistički trenutak, bilo u biranju pesama ili veštini igranja kola, u hvaljenju Teče i njegove supruge Milke kao majstore kulinarstva ili zagovaranju da se ne žuri kući i što duže ostane.

– Do maksimuma treba iskoristiti Dan žena, izgleda, konačno, da smo se opametile – ocena je predvodnice Slađe.