Kina neće pomoći Sjedinjenim Državama u ponovnom otvaranju moreuza Ormuz, ključne plovne putanje za petinu svetske trgovine naftom koja je trenutno zatvorena zbog pretnji iranskih napada, ocenjuju analitičari, prenosi Asošijeted pres (AP).
Tramp je zatražio od Pekinga, ali i drugih zemalja poput Francuske, Japana, Južne Koreje i Velike Britanije, da pošalju ratne brodove i pridruže se koaliciji za osiguranje prolaza kroz moreuz.
Međutim, nijedna zemlja nije dala obećanje, a NATO saveznici su odbili učešće, što je izazvalo Trampovo nezadovoljstvo i nagoveštaj da će SAD delovati unilateralno.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova odbilo je da se obaveže na vojnu pomoć, ponavljajući poziv svim stranama da “odmah obustave vojne operacije, izbegnu dalju eskalaciju tenzija i spreče da regionalni haos dodatno utiče na globalnu ekonomiju”. Peking je istakao da ostaje u komunikaciji sa Vašingtonom, ali da odlaganje Trampove posete Kini, koja je bila planirana za kraj marta, nije povezano sa zahtevom za Ormuzom.
Tramp je potvrdio odlaganje posete predsedniku Si Đinpingu, navodeći da mora da ostane u zemlji zbog rata, ali je dodao da su Kinezi “bili u redu sa tim” i da očekuje susret sa Sijem. Analitičari ocenjuju da Kina verovatno dočekuje kašnjenje sa zadovoljstvom, jer SAD rizikuju da se zaglave na Bliskom istoku, što slabi njihov položaj u Aziji i Indo-Pacifiku.
Ali Vajn iz Međunarodne kriznog grupe ocenio je da Trampov zahtev pokazuje koliko je podcenio posledice rata: “Demonstracija američke sile, namenjena da zastraši Peking, umesto toga probušila je iluziju o američkoj svemoći: Nije u stanju sam da otvori Ormuski moreuz, Vašington sada traži pomoć od svog glavnog strateškog konkurenta da upravlja krizom koju je sam stvorio.”
Sun Jun iz Stimson centra dodao je da će kineski interes za pomoć oko Ormuza biti još manji. Zek Kuper iz Američkog instituta za preduzetništvo primetio je da Peking veruje da se SAD same potkopavaju ulaskom u novi bliskoistočni sukob, pa samo treba da se sklone u stranu.
Tokom rata, oko 90 brodova, uključujući 16 naftnih tankera, prošlo je kroz moreuz između 1. i 15. marta, a Iran nastavlja da izvozi milione barela nafte uprkos sukobu. Cene nafte su skočile iznad 100 dolara po barelu, što je izazvalo globalnu zabrinutost za inflaciju i snabdevanje energentima.
Kina je, međutim, poslala humanitarnu pomoć Iranu u iznosu od 200.000 dolara preko Crvenog krsta i Crvenog polumeseca za porodice pogođene bombardovanjem osnovne škole Šadžarah Tajeb u Minabu, a kineski ambasador osudio je napad.
Sukob ulazi u treću nedelju, sa premeštanjem američkih snaga iz Indo-Pacifika na Bliski istok, što budi strahovanja od slabljenja fokusa na Tajvan i Aziju. Papa je pojačao pozive na prekid vatre, a globalne ekonomske posledice nastavljaju da se šire, prenosi AP.
Hahahaha, pomoc od 200.000 dolara za stanovnistvo od 90 miliona ljudi. Dabogda te Rusi branili, a Kinezi pomagali, hahaha.