Najavljena nova investicija Kine u Srbiji još je jedna kockica u mozaiku koji ukazuje na to da bi velika vezanost srpske privrede za EU, koja je u velikim problemima, mogla da bude sve tanja. Već je jasno da Srbija traži alternative kako bi razgranala privrednu saradnju na više strana, a pre svega ka Kini.
Sa tim je saglasan dobar poznavalac Kine, spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.
Investicija vredna 870 miliona evra, koliko će kineska kompanija Mint holdings uložiti u fabriku za proizvodnju delova za električne automobile, u Inđiji bi trebalo da zaposli 2200 ljudi. Odmah potom je stigla i najava da bi Kina u fabrike u Leskovcu i Ćupriji trebalo da investira 950 miliona evra.
Istovremeno, iz Pekinga sa sajma dobavljača, na kome se nalazi i delegacija Privredne komore Srbije, saopšteno je da je kineska uprava carina stavila srpsku robu na listu prioriteta radi bržeg usaglašavanja sertifikata i drugih neophodnih procedura pri ulasku naših proizvoda u Kinu. Kada se ima u vidu da je Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine potpisan jula prošle godine i da je za proteklih godinu dana srpski izvoz porastao za gotovo 54 odsto, ali i da je Kina prošle godine bila pojedinačno gledano najveći investitor u Srbiji, jasno je da najnovije kinesko ulaganje u Inđiju treba posmatrati šire od tek još jedne dobre investicije, smatra Korkodelović.
Zaokret ka Kini
Ovakva saradnja ne treba da čudi s obzirom na geopolitičke i privredne okolnosti u svetu koje karakteriše neizvesnost i nepredvidivost. Protekcionizam koji je potenciran visokim američkim carinama na uvoznu robu mogao bi da ubrza taj zaokret u privrednoj saradnji Srbije od Evropske unije ka Kini.
Srpska privreda je oko 70 odsto vezana za onu u EU, kako trgovinskom razmenom, tako i investicijama koje su odatle stizale. Privreda EU, međutim, posrće već nekoliko godina, ne uspevši da se oporavi još od svetske eknomske krize, uprkos velikim državnim ulaganjima u privredu. Usledili su potom problemi prouzrokovani pandemijom kovida i zaključavanjem zemalja što se globalno loše odrazilo na privredu. Uz to EU je odricanjem od jeftinih ruskih energenata sa početkom ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini dodatno svoju privredu učinila nekonkurentnom, izgubivši pritom i veliko rusko tržište.
Tu sliku najbolje ilustruje činjenica da je Nemačka koja je dugo bila pojedinačno najveći investitor u Srbiji prošle godine uložila samo 60 miliona evra. To je duplo manje nego 2023. godine u kojoj su, pak, kineske investicije iznosile 1,37 milijardi dolara i činile trećinu svih stranih investicija u Srbiji te godine. Zato i ne čudi što je prošle godine Kina, čijih 1800 kompanija zapošljava 27000 ljudi u Srbiji, bila najveći investitor u našoj zemlji.
Trenutno Vašington i Brisel pregovaraju o carinama na evropsku robu i nema sumnje da bi u slučaju najgoreg scenarija koji znači carine od 30 odsto od 1. avgusta, to indirektno imalo nemale posledice i po srpsku privredu u velikoj meri oslonjenu na EU.
„Osetljivost“ EU na Kinu
Korkodelović kaže da zahvaljujući odličnim političkim odnosima Srbije i Kine i i strateškom partnerstvu dve zemlje, privredna saradnja napreduje brže nego što su mnogi mislili, ali i dodaje da ne očekuje nagle rezove u saradnji sa dosadašnjim partnerima. Uostalom i nemački ekonomisti su najavili da se u najgoroj varijanti pre očekuje zatvaranje fabrika u Nemačkoj, nego tamo gde im je proizvodnja jeftinija, što je slučaj sa Srbijom.
– Sigurno da Evropska unija, koja jeste veoma osetljiva na prisustvo Kine u Evropi, nikako ne gleda blagonaklono na ono što se događa ovde i na našu saradnju sa kineskim kompanijama. I zato i srpska država, i kineske firme, i kineska država idu korak po korak. I tako će verovatno biti i nastavljeno. To su neki dugoročni procesi – ocena je dobrog poznavaoca Kine.
On, uz to, dodaje da razumni ljudi u Evropi shvataju da je ona jedno od nekoliko ostrva na mapi Evroazijskog kontinenta i zbog toga teže dogovoru s Kinom. Peking, pak, u nastojanju da neutrališe Trampove tarifne mere nastoji da uspostavi što je moguće bolje odnose sa Evropskom unijom.
– Ministar spoljnih poslova koji je u partiji zadužen za diplomatiju Kine, Vang Ji, malo malo pa je u Evropi, u nastojanju da se ti odnosi između Brisela i Pekinga unapređuju, mada ima jako puno teškoća, jer pritisak je opet sa druge strane Atlantika. E sad, u svemu tome, ukoliko budu napredovali odnosi između Pekinga i Brisela, to će biti dobro i za nas – ističe Korkodelović.
Ne samo Kina
On, međutim, podseća da u Inđiji neće biti građena samo fabrika kineskog Minta, već industrijski park koji bi služio i drugim firmama iz ostalih azijskih zemalja. I to ukazuje da Srbija traži alternativu dosadašnjoj velikoj oslonjenosti privrede na EU. Dok u Evropi industrija u velikoj meri izumire, pre svega zbog neoliberalnih politika koje su stavljale akcenat na servise, na usluge, a ne na industrijski razvoj, Azija je ta koja se držala tog koncepta realne ekonomije, napominje sagovornik Energije Sputnjika.
„Azija je danas dinamo svetske privrede, ne danas, već poslednjih 20 godina. I u takvoj situaciji dobro je da mi imamo i privrednu saradnju sa zemljama ASEAN-a. Srbija je 2024. godine postala partner ASEAN-a, grupacije od deset zemalja u jugoistočnoj Aziji sa oko 680 miliona ljudi. Pretežno je to mlado i sve obrazovanije stanovništvo“.
Korkodelović dalje navodi da o diverzifikaciji naše privredne saradnje govori i to što je 1. juna stupio na snagu sporazum o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji nisu samo prebogata zemlja u zalivu, već se ona sve više u saradnji sa kineskim kompanijama orijentiše na visoke tehnologije.
Podsetio je da je ovih dana zabeleženo prisustvo premijera Srbije Đura Macuta na jednom neformalnom skupu afričkih zemalja, koje može biti znakovito.
„Afričke zemlje održavaju svake godine jedan zanimljiv šarolik muzičko-scenski događaj i po prvi put se tu pojavio jedan premijer Srbije. Tu u Muzeju afričke umetnosti na Senjaku premijer Macut je dosta govorio o tome da je potrebno da Srbija obnovi tu saradnju koju je imala i sa afričkim zemljama da bi razgranala svoju privrednu saradnju i da bi nalazila više težišta za svoju privredu u sadašnjim okolnostima“, napominje Korkodelović.
Laboratorija za 21. vek
Na pitanje ima li danas EU, koja je oslabljena i politički i privredno, tu moć da nas sputava u saradnji sa velikom silom kakva je i politički i privredno Kina, sagovornik Sputnjika smatra da moramo da budemo realni, jer Brisel ima još dosta poluga kojima može da ometa tu privrednu saradnju Srbije i Kine.
Korkodelović, međutim, ukazuje na nedavnu ocenu jednog britanskog ekonomiste koji je posle boravka u Kini ocenio da je ona master ključ budućeg globalnog privrednog razvoja, jer to što se danas događa u Kini jeste najsavremenija otvorena laboratorija privrede za 21. vek.
Kad vi imate veze sa takvom privredom, vi jedino možete iz nemara ili iz zle volje da prenebregnete tu saradnju, zaključio je on.
