Japan će pretrpeti “težak poraz” od kineske vojske ako pokuša da upotrebi silu da interveniše zbog Tajvana, saopštilo je u petak kinesko ministarstvo odbrane, pojačavajući retoriku povodom komentara japanske premijerke Sanae Takaiči o ostrvu.
Takaiči je izazvala diplomatski spor sa Pekingom komentarima u parlamentu prošle nedelje, kada je rekla da bi kineski napad na Tajvan mogao predstavljati „situaciju koja ugrožava opstanak“ i pokrenuti vojni odgovor Tokija.
Najviši kineski diplomata u Osaki podelio je na platformi “X” novinski članak o Takaičinim komentarima o Tajvanu.
Napisao je „prljavi vrat koji se sam pruži mora biti odsečen“, što je podstaklo protest ambasade Japana u Pekingu kod zamenika kineskog ministra spoljnih poslova Suna Veidonga. Taj je tvit u međuvremenu obrisan.
Portparol kineskog ministarstva odbrane Đijang Bin rekao je da su Takaičijine reči bile izuzetno neodgovorne i opasne.
“Ako japanska strana ne izvuče pouke iz istorije i usudi se da rizikuje, ili čak upotrebi silu da se umeša u pitanje Tajvana, doživeće samo težak poraz od čelično-voljne Narodnooslobodilačke armije i platiće visoku cenu“, rekao je Đijang u saopštenju.
U četvrtak je Sun pozvao japanskog ambasadora u Kini Kendžija Kanasugija da uloži „snažan protest“ zbog Takaičinih komentara.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova takođe je u petak izrazilo „ozbiljnu zabrinutost“ zbog nedavnih vojnih i bezbednosnih poteza Japana, uključujući nejasnoće oko njegovih nenuklearnih principa.
Japanska odluka da ne isključi mogućnost nabavke nuklearnih podmornica ukazuje na veliku „negativnu“ promenu politike, rekao je portparol ministarstva Lin Đijen na konferenciji za novinare.
Zaostali problemi
Kineski državni mediji doprineli su porastu tenzija nizom žestokih komentara protiv Takaiči, imajući u vidu zaostale zamerke zbog japanske ratne prošlosti i ekstremnu osetljivost Kine na sve što se odnosi na Tajvan.
Takaičini komentari nikako nisu bili „usamljena politička tirada“, navela je ranije u petak Komunistička partija u listu Narodni dnevnik.
“Japanska desnica pokušava da se oslobodi ograničenja svog Ustava iz perioda posle Drugog svetskog rata i da teži statusu vojne sile”, navodi se u komentaru.
Komentar je objavljen pod pseudonimom „Džong Šeng“, što znači „Glas Kine“, a koji se često koristi za iznošenje stavova o spoljnjoj politici.
„Poslednjih godina Japan juri bez kočnica putem vojnog jačanja“, navodi se takođe.
Drugi svetski rat i japanska invazija na Kinu koja mu je prethodila 1931. ostaju izvor stalnih tenzija između Pekinga i Tokija.
Peking tvrdi da je demokratski upravljani Tajvan njegov i nije isključio upotrebu sile da preuzme kontrolu nad ostrvom. Vlada Tajvana odbacuje tvrdnje Pekinga i kaže da samo njegov narod može odlučivati o budućnosti ostrva.
Tajvan se nalazi nešto više od 110 km od japanske teritorije, a vode oko ostrva obezbeđuju vitalnu pomorsku rutu za trgovinu od koje Tokio zavisi. Japan takođe udomljuje najveći kontingent američke vojske u inostranstvu.
Japanski emiter NTV izvestio je u petak da je kineska ambasada u Tokiju naložila svom osoblju da izbegava izlaske, zbog zabrinutosti oko rastućeg antikineskog raspoloženja.
