Lična arhiva
Sve potaman: Piki sa malim Kineskinjama

Nekadašnji rukometni reprezentativac, Vladimir Stanojević Piki posle 20-godišnje karijere u niškom Železničaru otisnuo se u trenerske vode. Posle rada u matičnom klubu i Turskoj, uveo je Novi Pazar u Superligu. Sada je pred njim novi izazov u dalekom Hefeiu uči Kineze čarima rukometnog sporta.

Zemlje na Dalekom istoku su i, inače, oduvek bile privlačne za sportiste i trenere iz naše zemlje, naročito kada su u pitanju fudbalski stručnjaci. Stanojević je probio led, kada se radi o angažovanju srpskih rukometnih trenera u Kini.

Vujović predložio

Iz srpskog kluba u nepoznati Anhui. Iznenađujuća odluka da se počne nešto potpuno novo u zemlji gde se rukomet tek razvija?

– Sa Novim Pazarom sam izborio plasman u Superligu. Na taj način uspešno sam završio saradnju sa klubom i gradom za koji me vežu lepi sportski trenuci. Zaista sam uživao radeći te sezone u Pazaru. Ponuda iz Kine je došla iznenada, na preporuku proslavljenog rukometaša Veselina Vujovića i fudbalskog trenera Marinka Mirotića. Prihvatio sam, pošto mi je delovala veoma zanimljivo. Bilo je to za mene nešto potpuno novo i neobično. Brzo smo se dogovorili i evo već drugu godinu sam ovde.

Prvi srpski trener u Kini, da li i jedini stranac?

– Nema mnogo stranaca. Osim mene radi trener iz Južne Koreje, kao i hrvatski stručnjak Nenad Zvonarek, koji dolazi na dva-tri meseca. Nadam se da ću uspeti dobrim radom da otvorim vrata našim stručnjacima da dođu ovde i da nas bude mnogo više.

Probio led: Vladimir Stanojević Piki

Da li je bilo teško navići se na život i rad u Kini?

– Prvih nekoliko meseci je bilo teško. Ovde se živi potpuno drugačije u odnosu na Evropu. Običaji i navike ljudi su za nas nešto sasvim novo. Ipak, brzo sam uspeo da se prilagodim. Upoznao sam ljude i grad, tako da mi je bilo sve lakše i opuštenije da radim sa ekipom, što je ovde pravo zadovoljstvo. Uspeo sam da se naviknem i na njihovu hranu, ali mi nedostaje ispijanje espresa sa prijateljima u Srbiji. Ali nekako ću izdržati. Naravno, nedostaje mi porodica. Zbog velike udaljenosti i ove situacije nismo u prilici da se često viđamo.

Kineski rukomet je u povoju. Kako će se dalje razvijati?

– Ovo je tek početak, ali sam primetio neke veoma zanimljive igrače. Kinezi su radan i disciplinovan narod. Vole da treniraju, imaju brzinu i potrebnu elastičnost, tako da sve što hoću da sprovedem na treningu uspevam bez problema. Šanse za veliki napredak su ogromne, jer imaju sve neophodne uslove. Koliko su ozbiljni govori i podatak da za 500 dana, koliko sam ovde, imam isto toliko i treninga. Praktično nema slobodnih dana, pauza i odmora.

Liga ne postoji

Koliki je problem što Kina nema rukometnu ligu?

– To je nedostatak, pošto igrači imaju mali broj utakmica. Kasno počinju da treniraju u odnosu na Evropu, zato su slabiji na taktičkom i tehničkom planu. Međutim, žele da uče, mladi su i očekujem da će konstantno podizati nivo rukometa.

Iako nema zvanične lige, igraju se turniri da se dobije šampion.

– Prošle godine održan je turnir sa četiri ekipe. Sada je plan da se odigraju četiri turnira u četiri grada. Trebalo bi da učestvuje šest ekipa, a jedna od njih će verovatno biti Peking univerzitet, koji se takmičio u SEHA ligi u Evropi. Ništa nije definitivno, jer su turniri bili predviđeni za kraj juna, ali je sve pomereno zbog pandemije. Sada se spominje da bi se moglo igrati u decembru.

Koliko je situacija sa virusom korona promenila i uticala na održavanje treninga i život uopšte?

– Od početka pandemije cela ekipa i stručni štab su bili maksimalno zaštićeni. Bili smo u nekoj vrsti karantina na univerzitetu. Tu smo imali sve što nam treba za normalan život i treninge. Tako da nismo imali kontakte sa ostalim stanovništvom. U mojoj pokrajini Anhui nije bilo mnogo obolelih a živi preko 50 miliona ljudi. Kinezi poštuju sve mere, disciplina je maksimalna. U aprilu smo otišli na pripreme na planinu i ostajemo do daljnjeg. Tako smo potpuno posvećeni rukometu – zaključio je Stanojević.

Teško do Srbije

Prošle godine ste doveli ekipu na pripreme u Srbiju. Da li imate u planu ponovo da to uradite?

– Bilo bi dobro, ali ove godine najverovatnije neću moći. Zbog situacije sa pandemijom sve je neizvesno. Ja ću u nekom periodu sigurno doći da obiđem porodicu. Prvo moram da vidim kada će se organizovati turniri i da se normalizuje avio-saobraćaj – kaže Stanojević.

Srećno Đeroni

Pratite li dešavanja u srpskom rukometu. Španac Đerona je novi selektor?

– Koliko mi obaveze dozvole, mada sam, uglavnom, u toku zbivanja. Reprezentaciji želim sve najbolje, pošto mi svakako zaslužujemo bolje rezultate od ovih u poslednjih nekoliko godina. Đeroni svako dobro – poručio je Piki.

Nadimak zaštitni znak

Vladimira retko ko oslovljava imenom i prezimenom. Oduvek je bio prepoznatljiv po nadimku Piki.

– Kao mali bio sam mnogo mršav, što bi u Nišu i ovom delu Srbije rekli pikljav. Zbog toga pokojni stric me je nazvao Piki. Deca na ulici su čula i od tada me niko ne zna kao Vladimira – objašnjava nadimak Piki Stanojević.

Devedesetih godina niška ekipa je bila poznata po nadimcima. Posebno je bio aktuelan trio Šminker – Cobi – Piki (tim redom su i na slici).

– Goran Stevanović – Šminker na levom krilu, ja na desnom i bek Slobodan Mladenović – Cobi, bili smo daleko poznatiji po nadimcima među ljubiteljima rukometa, nego po ličnim imenima!

Veljko naslednik u Želji

Od 2018. u sastavu Želje ponovo se nalazi jedan Stanojević. Pikijev sin Veljko ponosno nosi „sedmicu“ kao i njegov otac.

– Veljko je trenirao fudbal i košarku, a rukomet je bio treći sport u izboru. Vrlo brzo je napredovao prvo kod trenera Petkovića, a onda i Vujovića. Visok je i jak igra na poziciji desnog krila i beka što je velika prednost. U debitantskoj sezoni osvojio je nacionalni Kup.

Kako vidite dalji razvoj njegove karijere?

– Još je mlad ima prostora da napreduje. Želja ima dobru ekipu i sigurno da će tu steći neophodno iskustvo. Sve od njega zavisi, očekujem da će napraviti veću igračku karijeru od moje. Na putu je da me prestigne i po broju trofeja. On je na početku odmah osvojio Kup, a ja ih imam dva za mnoge godine igranja.

Veljko Stanojević

Možemo li uskoro videti oca na klupi Nišlija, a sina na terenu u borbi za titulu državnog prvaka?

– To bi bilo zaista lepo. Trenutno nije izvodljivo, pošto imam angažman, ali u perspektivi sve je moguće. Meni je kao igraču izmakla titula za dlaku. Nadam se da će Veljko uspeti da je osvoji i upotpuni porodičnu kolekciju trofeja. Železničar i Niš kao rukometni grad to svakako zaslužuju – ističe Stanojević.