Kineske marke u Evropi više nisu egzotika. Statistike za 2025. pokazuju da se njihov proboj pretvara u ozbiljan tržišni pomak. Prema podacima Dataforcea, do kraja oktobra u Evropi je prodato 621.920 kineskih automobila, što predstavlja rast od čak 93 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Time udeo kineskih proizvođača skače sa ranijih 3 na 5.6 odsto tržišta u području koje obuhvata EU, Ujedinjeno Kraljevstvo, Norvešku, Island i Švajcarsku.
Apsolutni pobednik je MG, koji je od januara do oktobra isporučio više od 250.000 vozila i time učvrstio status najprodavanijeg kineskog brenda u Evropi. Sledi BYD sa više od 137.000 prodatih automobila, dok se iza njih drže Chery (86.000) i Geely (53.000).
Podaci potvrđuju ono što se već mesecima osjeća u praksi, to da kineski proizvođači preuzimaju prostor koji evropske marke teško brane, pre svega zahvaljujući agresivnim cenama, bogatoj opremi i sve kvalitetnijim automobilima. MG je tako postao svojevrsni “narodni hit” u više zemalja, dok BYD nastavlja da širi portfelj i ulazi u segmente u kojima evropski modeli teško konkurišu.
Kineski proizvođači ove godine snažno rastu u nizu evropskih zemalja, ali rezultati se dramatično razlikuju od tržišta do tržišta. Najbolji tempo beleže Španija, gde MG i BYD ruše rekorde i ulaze među najprodavanije električne modele, te Ujedinjeno Kraljevstvo, gde je MG već etabliran kao ozbiljan top-10 brend. Snažan zamah vidi se i u Italiji, posebno u segmentu povoljnijih SUV-ova, dok Francuska i dalje pruža otpor kineskim markama, iako MG postepeno osvaja kupce zahvaljujući agresivnim cenama.
Norveška, tržište sa gotovo 100 odsto udela električnih automobila, pokazuje zasićenje. Kineski brendovi tamo stagniraju ili padaju zbog jake konkurencije evropskih marki i Hyundaija. U Nemačkoj, najvećem evropskom tržištu, rast je iznenađujuće slab, jer kupci ostaju verni domaćim markama, a nestanak subvencija dodatno je zakočio prodaju BYD-a, Nija i Xpenga. Holandija, jedna od najzanimljivijih zemalja za EV tržište, takođe ostaje iza evropskog proseka.
Ukupno posmatrano, kineski brendovi u Evropi rastu gotovo dvostruko, ali slika je daleko od ujednačene, od tržišta koja “pucaju po šavovima” od potražnje do onih koja i dalje ostaju gotovo neosvojiva.
