Peking razmatra slanje svojih trupa u Ukrajinu kao deo mirovne misije, ali plan izaziva pomešane reakcije u Evropi zbog rizika od kineskog špijuniranja i mogućeg proruski nastrojenog stava.
Peking je spreman da pošalje trupe u Ukrajinu kao deo mirovne misije, izveštava Velt am Zontag, pozivajući se na izvore, uz napomenu da je ova vest naišla na pomešane reakcije u Evropi, budući da će Kina to učiniti samo pod određenim uslovima.
U Briselu je plan Pekinga, kako se navodi, naišao na različite reakcije. S jedne strane, kaže se da bi uključivanje zemalja Globalnog Juga, poput Kine, moglo olakšati usvajanje raspoređivanja stranih trupa za nadgledanje mira. S druge strane, “postoji i rizik da će Kina prvenstveno želeti da špijunira u Ukrajini i da će, u slučaju sukoba, zauzeti jasno proruski stav umesto neutralnog”, rekao je visoko pozicionirani diplomata EU upoznat sa aktuelnim raspravama.
Pored toga, većina zemalja EU nije voljna da unapred da mandat UN-a potencijalnim mirovnim snagama iz različitih razloga. Italija, međutim, već nekoliko meseci energično insistira na tome, piše publikacija.
Zelenski odbacio pozive
Ranije je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odbacio pozive ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova za učešće Kine.
– Trebaće nam bezbednosne garancije samo od onih zemalja koje su spremne da nam pomognu – rekao je.
Peking, kako navodi publikacija, podržava Moskvu od početka rata u Ukrajini, kupujući naftu u vrednosti od milijardi dolara i isporučujući elektronske komponente za proizvodnju visokopreciznog oružja. Osim toga, dve zemlje održavaju partnerstvo koje opisuju kao “bezgranično”.
Prema Zapadu, bezbednosne garancije za Ukrajinu obuhvataju širok spektar, ne samo vojnu podršku u slučaju napada na zemlju, slično obavezi pružanja pomoći prema članu 5. NATO ugovora. To je vidljivo iz deklaracije G7 iz jula 2023. i “Zajedničkih bezbednosnih obaveza između EU i Ukrajine” iz jula 2024. godine.
Shodno tome, bezbednosne garancije uključuju i obuku ukrajinskih oružanih snaga, snabdevanje oružjem, pomoć u razvoju odbrambene industrije, obaveštajne podatke, sankcije, ekonomsku saradnju i postepeno pristupanje Ukrajine EU, piše publikacija.
“Više od dugoročnih vojnih garancija u slučaju napada – gde Ukrajina čini prvu pouzdanu liniju odbrane, evropske i, ako je potrebno, neevropske zemlje čine drugu liniju odbrane, a Sjedinjene Države, ukoliko je potrebno, pružaju vazdušnu podršku kao treću liniju odbrane – Evropljani su trenutno više zainteresovani za obezbeđivanje mogućeg prekida vatre ili mirovnog sporazuma”, navodi se u publikaciji.
Visoke diplomate EU rekle su da bi se, za razliku od prošlosti, dronovi mogli prvenstveno koristiti za nadgledanje poštovanja prekida vatre na prvoj liniji fronta.
Šta se događa ako se prekid vatre prekrši, trebalo bi definisati u mandatu. Sasvim je moguće da će se – kao u slučaju Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), koja je pratila sprovođenje Minskih sporazuma nakon aneksije Krima 2014. – kršenja prekida vatre samo evidentirati i prijavljivati. Međutim, mogao bi se razviti i mandat koji bi vojnicima omogućio intervenciju u slučaju sukoba, napominje publikacija.
