B. Đorđević
Značajno svedočanstvo: Predrag Đokić, Ivo Vojvodić, Marko Lopušina, Đuro Plavšić i Miladin Gavrilović

Posle veoma uspešne karijere u građevinskoj struci i u oblasti nekretnina u glavnom gradu Nemačke Đuro Plavšić se posvetio dokumentovanju života srpske zajednice u Berlinu. Rezultat toga je obimna knjiga „Srbi u Berlinu“, koju je napisao zajedno s Markom Lopušinom, autorom brojnih knjiga o dijaspori. U prostorijama Srpsko-nemačke zajednice Mladost oni su u subotu promovisali knjigu, a uz brojne zemljake prisustvovali su i Ivo Vojvodić, prvi savetnik Ambasade Srbije i Predrag Đokić, konzul Ambasade Bosne i Hercegovine.

Đuro Plavšić je uveren da su Srbi u dijaspori važni nosioci i stvaraoci Srpske kulture i nacionalnog identiteta, ali je istovremeno zabrinut koliko će treća, četvrta i naredne generacije u rasejanju sačuvati svest o tome. On je nastojao da prisutnima prenese svoje bogato iskustvo o životu i radu u Berlinu, kao i svoje intenzivno angažovanje u društvenom životu i spremnost da se potencijali dijaspore stave u funkciju povećanja kvaliteta života u matičnim državama. Lopušina je preneo pozitivne primere srpske dijaspore sa svih meridijana gde je boravio i nije propustio da brojnim anegdotama s našim ljudima veče učini još zanimljivijim.

– Prošle godine smo proslavili velike jubileje, 50 godina Srpske crkve u Berlinu, 50 godina od početka doseljavanja naših radnika, a ove godine je i pedesetogodišnjica našeg najstarijeg kluba. To su dodatni povodi da sada izađe knjiga o Srbima u Berlinu. Iako sam, posle dolaska 1979. godine, svih osamdesetih verovao u povratak, moje interesovanje za dolazak prvih Srba u ovaj grad, kao i za savremenu sudbinu naših sunarodnika, bivalo je sve veće. Nisam prestajao da prikupljam podatke o dolasku i prisustvu naših ljudi ovde. Od početka sam bio aktivan u našem klubu, koji je dugo bio jugoslovenski orijentisan. Imali smo brojne sekcije, sportske timove i folklorne ansamble. Niko nije žalio da se posle radnog vremena prihvati pripreme manifestacija koje smo organizovali, a to je nekad moglo da potraje i celu noć – kaže Plavšić za „Vesti“.

Đuron Plavšić sa porodicom, rodbinom i Markom i Jelenom Lopušinom

Bilo 30 klubova i 850 naših restorana

On se seća da su se još pre pojave prvih personalnih računara, u Društvu nauke i tehnike pri našem klubu, bavili usavršavanjem kadrova u oblasti programiranja i automatike.

– Mnogi su dolazili veoma mladi, pa su u cilju njihovog daljeg obrazovanja otvarane filijale naših radničkih univerziteta. Do sada je postojalo tridesetak naših klubova, ali danas imamo samo dva srpska kluba. A sedamdesetih godina, u Berlinu je bilo čak 850 naših (misli se na celu bivšu Jugoslaviju) restorana. Danas ih je malo, a samo jedan srpski restoran ima posebnu dozvolu za roštilj na drveni ugalj – samo je deo brojnih detalja i zanimljivosti koje je Plavšić izneo na promociji.

Upravo te zanimljivosti su ono što je ostavilo najveći utisak na posetioce.

Dragana Nikolić je strateški savetnik nemačkih korporacija i kao član predsedništva Centralnog saveta Srba angažovana na transferu znanja između Srbije i Nemačke, i na dodatnom obrazovanju naših ljudi u Nemačkoj na putu poslovnog osamostaljenja. O promociji knjige kaže:

– Pre svega mi je drago da je jedna ovakva knjiga napisana, koja je obuhvatila Srbe u Berlinu i na neki način ih ujedinila jer među njima mnogi nisu znali jedni za druge. Tako ujedinjeni na jednom mestu u pisanoj formi, mogu da budu i nova motivacija da se udruže i pokrenu neke zajedničke poduhvate. Lopušina je napisao mnoge knjige o dijaspori i bilo je veoma interesantno večeras čuti i kako su Srbi u raznim drugim delovima sveta organizovani i sa kojim se problemima susreću.

Prisutni na promociji knjige

Orijentir budućim generacijama

Goran Đukić, muzičar u orkestru Duška Jovanovića, kaže:

– Promocija je bila vrlo dobra i ljudi su bili veoma zainteresovani. Mnogi će da kupe knjigu. Projekat mi se sviđa, puno ljudi se pominje u knjizi i dobro je da ostane pisani dokument o našem narodu koji sada živi u Berlinu. Informacija o tome je i važna zato da bi ljudi na osnovu toga mogli da se orijentišu kako će dalje živeti, obrazovati i vaspitavati svoju decu. Raduje me što će ubuduće deca imati prilike da se informišu o današnjem stanju srpske zajednice i u matici i u rasejanju, a na osnovu toga će moći da se odluče kako da grade svoju budućnost. Ako neko ima više dece u rasejanju, nikad se ne zna da li će neko od njih kasnije da odluči da se vrati da živi u otadžbini, gde svi imamo neka nasleđena imanja od naših predaka. Otac mi je iz Banjaluke, majka iz Vojvodine, a napravili su i kuću u Crnoj Gori, tako da je prostor gde se moja supruga, deca i ja osećamo kod kuće malo širi – potvrdio je Goran, otac četiri sina.

Luka Dobrijević se godinama bavio ugostiteljstvom u Parizu, a od pre godinu dana živi u Berlinu, angažovan na građevinskim poslovima:

– Ovu knjigu sam upravo kupio i tek treba da je pročitam. Velika je razlika u životu dijaspore u Francuskoj i u Nemačkoj. Ovde su zakoni mnogo stroži i za ovih godinu dana još nisam uspeo da ih dobro upoznam.

Promocija knjige održana je i u nedelju u Crkvi Sveti Sava u Berlinu.

Poklon za ambasadorku

Autori su dan pre promocije posetili Ambasadu Republike Srbije i, ambasadoru dr Snežani Janković poklonili knjigu „Srbi u Berlinu“, kao i prethodnu knjigu Marka Lopušine „Srbi u Nemačkoj“. U dužem razgovoru, Plavšić je izneo probleme narastajuće srpske zajednice, u gradu koji je tek dvadesetak godina posle prvih organizovanih dolazaka Srba znatno dobio na značaju u svetskim okvirima.

Istakao je potrebu da se država Srbija intenzivnije uključi u očuvanje korena srpskih iseljenika, ne samo u Nemačkoj, već i širom sveta. On je naglasio da bi komunikaciju matice sa iseljenicima trebalo institucionalizovati i da veće prisustvo dijaspore u parlamentarnom životu Srbiji može samo dobro doneti. Podsetio je da je pređašnji konzulat u zgradi ambasade organizovao okupljanja naših građana, a u dvorištu zgrade se 1. maj pompezno i masovno slavio.

Autori sa ambasadorkom Jankovićem i Ivom Vojvodićem (imaju knjige)

Orijentir mladima

Milan Grujić poznaje Berlin tek od 21. veka i kaže da nije očekivao ovako dobru prezentaciju.

– Sada sam oduševljen i posebno mi je drago što je najavljena i druga knjiga o Srbima u Berlinu. Ovde živim od 2001. i sudbina naše zajednice u prethodnom periodu mi nije bila mnogo poznata, ali sada vidim da već dugo postoji bogat društveni život. Mladim ljudima je važno da upoznaju kako se srpska zajednica u Berlinu stvarala i razvijala, da bi danas mogli lakše da se orijentišu. Nadam se da će knjiga imati dobar odjek i u Nemačkoj, a i u Srbiji, kako bi više saznali o našim aktivnostima i o životu u Berlinu – kaže Grujić, koji vozi gradski autobus po perifernim, ali lepim delovima istočnog Berlina i žao mu je što naši ljudi ne stižu da uživaju u tim lepotama.

Poučna izlaganja

Sestre, Marinela i Ornela Došenović, gotovo su uglas saopštile svoje nepodeljeno oduševljenje ovim događajem:

– Ovo nije bila samo promocija jedne knjige već i jedno lepo predstavljanje celokupne i duboko ukorenjene srpske zajednice u glavnom gradu Nemačke. Velika nam je čast što smo prisustvovale promociji i bilo je to interesantno i divno veče. Veoma je poučno čuti izlaganja oba autora, mnogo nam se svidelo, a saznale smo i puno toga novog o životu naše dijaspore. Organizacija promocije je takođe bila na visokom nivou i iako zbog posla imamo sve manje vremena za okupljanja sa našim ljudima, ovim smo nadoknadile mnogo toga propuštenog – složno su naglasile sestre Došenović.

Marinela i Ornela Došenović

U pripremi drugi deo

– U knjizi imamo istorijski pregled od prolaska Barbarose kroz Srbiju, na putu koji će zapadnoj Evropi uvek biti važan, preko prvih generacija srpskih studenata u Berlinu početkom 20. veka, pa do današnjih dana i sudbina. Bilo bi lepo da se o svakom gradu gde živi veliki broj Srba napiše bar jedna knjiga. Materijala o Srbima u Berlinu ima mnogo više nego što je uspelo da stane u prvoj knjizi, i već se radi na drugom tomu. Novu građu za ovu temu posebno donose najnoviji doseljenici iz Srbije. Ranije generacije su se s puno brige odnosile prema zavičaju, pomagale rodbini, gradile kuće za sebe i najmilije. Sadašnji roditelji koji dolaze sa svojom decom više se ne osvrću u pravcu otadžbine, ne pomišljaju da tamo paralelno grade i osiguravaju neku svoju budućnost, i preti opasnost da u vrtlogu multikulturalnosti već njihova deca potpuno izgube srpski nacionalni identitet – sa zabrinutošću je konstatovao Đuro Plavšić.

Gradio muzeje i zgrade za vladu

Đuro Plavšić je rodom iz okoline Sanskog Mosta, između Grmeča i Kozare, a potreba za stručnim usavršavanjem odvela ga je već u srednjoj školi u Sloveniju. Dok je učio školu, uvek je posle nastave nalazio vremena i da nešto radi, kao što i kasnije tokom rada nije prestajao da uči.

Posete rodbini u Berlinu i započet privremeni rad, pretvorili su se u stalni boravak i životno vezivanje za nemačku prestonicu. On i supruga imaju tri ćerke i sina, a polako stižu i unuci, treća generacija Plavšića u Berlinu. Đuro je sa svojom velikom građevinskom firmom gradio američku i francusku ambasadu u Berlinu, više vladinih zgrada oko Rajhstaga, zatim Jevrejski muzej, kao i Muzej Marlene Ditrih na Potsdamer placu. Pre tri godine firmu je prepustio drugima, ali je zadržao mesto savetnika. Poslovima u oblasti nekretnina bavi se danas u Srbiji i Republici Srpskoj.