youtube.com/eduTV

Očito je da je istorija prisutnija u životu mladih nego što mi mislimo, ocenio je za „Vesti“ kustos Muzeja istorije Srbije, istoričar Nebojša Damnjanović, istraživanje prema kojem su na tinejdž-listi uzora srednjovekovni vladari.

Naš sagovornik je poznat kao stručnjak zbog koga posetioci muzeja obožavaju da dolaze na izložbe i slušaju njegove zanimljive i žive priče o istorijskim događanjima.

– Vidimo da istraživanje među mladima o tome ko su im uzori ne može pobeći od prošlosti. Danas jesu sportisti zvezde, ali eto u anketi i istorijske dimenzije koja je mladima ušla u svest, kako kroz kuću, odnosno porodicu, tako i kroz školu – tumači naš sagovornik.

On smatra da nije teško odgovoriti na pitanje zašto baš dve srednjovekovne srpske krune uživaju među novim naraštajuma veću popularnost od drugih srpskih vladara.

– Malo je onih koji znaju srpskog velmožu iz 14. veka Vojina Vojinovića, koji je bio vojvoda i gospodar oblasti oko Gacka u današnjoj Bosni i Hercegovini. Vojinović je mnogo manje poznat, jer je bio i manje uspešan, odnosno ostao je na nižim pozicijama od cara Dušana i Lazara – priča Damnjanović.

Hrebeljanovići i Nemanjići su, prema rečima ovog istoričara, svima znani najviše zbog toga što je u njihovo doba zemlja bila jaka.

– Zato su bili značajni, pa samim tim i najpoznatiji vladari. O caru Dušanu ne treba mnogo govoriti, u njegovo vreme i zahvaljujući njegovim osvajanjima je država doživela vrhunac u veličini i snazi. Lazar Hrebeljanović je nakon smrti Uroša Nejakog, inače poslednjeg Nemanjića, zasnovao najveću i najmoćniju državu Moravsku Srbiju. Prestonicu kneževine je preselio severnije u Kruševac, jer je do tada njen centar bio na jugu. Lazar je bio ambiciozan i mudar, a opevan je kao mučenik – priča naš sagovornik razloge zbog kojih sve generacije pamte i opredeljuju se za baš ove srpske vladare.

Pečat vremena

Osim što se istorija uči u školama, kako objašnjava, i sam je toliko puta govorio grupama mladih u muzeju, popularizujući srpsku istoriju i ličnosti koje su je obeležile.

– Važan je pečat vremena u kojem stasavaju nove generacije, a to nam govori da je njihova edukacija od izuzetnog značaja – zaključio je istoričar Nebojša Damnjanović.