Sveti Nikolaj Arhiepiskop Mirlikijski Čudotvorac ili u našem narodu poznat kao Sveti Nikola ili Nikoljdan među Srbima u Hanoveru proslavljen je kako to i dolikuje jednoj od najčešćih srpskih krsnih slava.
Zbog korone i ograničenog broja mesta za vernike u bogomolji slavski kolači su osveštavani i u petak uveče uoči Nikoljdana i u subotu ujutro na dan slave pre i posle liturgije. Hor se na liturgijama nije pojavljivao ni uveče ni ujutro, jer je horsko pevanje u svim crkvama zabranjeno. Svečanu liturgiju na Nikoljdan ujutro iza pevnice su molitvenim pesmama podržavale samo Latinka Lau i popadija Jovana.
Liturgiju su služili sveštenik Aleksandar Perković i đakoni Slavko Bosančić svršeni bogoslov i Ilija Jović doktorant teologije i filozofije na Univerzitetu u Getingenu.
– Sveti Nikola je u četvrtom veku rođen u Patari na teritoriji današnje Turske, a kao zaštitnika siromašnih, moreplovaca i dece slave ga svi hrišćani, a posebno ga cenimo mi Srbi. On je bio episkop, posle smrti roditelja imanje je podelio sirotinji. Bio je zaštitnik moreplovaca i čoveka uopšte, a isticao hrabrošću kada je bila u pitanju odbrana hrišćanske vere – rekao je između ostalog u svojoj besedi sveštenik Perković koji Svetog Nikolu i sam slavi.
Posle liturgije osveštani su slavski kolači koje je sveštenik okretao samo sa slavarom. Zbog korone i propisanog odstojanja izostalo je tradiconalno grupno okretanje. Prvi slavski kolač sveštenik je osveštao i okrenuo s đakonom Ilijom Jovićem koji kaže da Nikoljdan preslavlja.
Svi svečari s kojima smo razgovarali izjavili su da ove godine slave s porodicom, i svi redom se nadaju da će iduće godine slaviti s gostima. Svi se uzdaju u Božju pomoć, ali ih ima koji nadu polažu i u vakcinu koje iza božićnih praznika ( 27. decembra) treba da počne i u Nemačkoj.
– Nada uvek postoji, ali ja ću Nikoljdan ove godine ipak da proslavim s kumovima, pravoslavcima iz Makedonije – kaže Drago Božičković iz Doboja, koji je u hram došao s dvogodišnjim sinom Sašom, čija je majka, kako Drago naglašava – Ruskinja Irina.
Božičković kaže da ih i neće biti više od pet koliko je dozvoljeno, a s kumovima se i inače druže.
Najkompletniji su u hram došli Beograđani Đorđevići. Marko je stigao sa suprugom Sevil, ćerkom, sinom i ocem Radoslavom od koga je i naučio kako se čuvaju tradicija i koreni.
U skladu sa zabranom većih okupljanja svi vernici su se posle liturgije brzo razišli, uglavnom sa uverenjem da će se Sveti Nikola iduće godine slaviti s puno gostiju kao i pre korone.
Goreće sveća dok sam živ
– U Cetini ispod Dinare Nikoljdan sam slavio s ocem Božom, a u Nemačkoj ga slavim 50 godina. Sada to činim sa suprugom Bosom, ćerkama Sandrom i Nensi i unukama Mašom i Tašom. I slaviću ga i dalje dok sam živ, a posle će ga slaviti oni – kaže Petar Jovičić penzioner iz Langenhagena.
Duplo slavlje Džamića
Aleksandar Džamić slavski kolač je doneo sa sinom Jakovom i ćerkom Antoninom, blizancima koje smo nedavno upoznali u Srpskoj školi na zadnjem školskom času, o čemu su “Vesti” već pisale.
– Mi smo poreklom iz Aleksandrovca Župskog ili bolje reći vinskog jer je poznat po vinu i rakiji. Sveti Nikola je i devojačka slava moje supruge Jelene, pa tako slavimo duplo – kaže Džamić koji je i sebe i ćerku “ukrasio” maskom s grbom srpskog fudbalskog kluba SFK Hanover 96.
