Mačke su poznate po dugovečnosti, a nije retkost da nadžive i mnoge pse.
Njihov prosečan životni vek je oko 15 godina, ali mnoge mačke dožive duboku starost, neretko slaveći i 20. rođendan.
Na to koliko će vaš ljubimac živeti utiče niz faktora, od ishrane i okoline do genetike i rase, piše “The Spruce Pets”.
Ključ dugog i zdravog života mačke leži u redovnoj veterinarskoj brizi, uravnoteženoj ishrani i bezbednom okruženju.
Genetika i način života takođe imaju značajan uticaj na životni vek.
Istorija suživota s ljudima
Mačke su naši saputnici već hiljadama godina. Njihova priča započinje na Bliskom istoku, gde su pripitomljene kako bi pomogle u kontroli glodara. Vremenom su se proširile svetom i postale omiljeni kućni ljubimci.
Ljudi su ih počeli selektivno uzgajati zbog specifičnih osobina, čime su stvorene današnje rase.
Većina rasa potiče od mačaka iz četiri glavne regije: Arapskog mora, istočnog Sredozemlja, južne Azije i zapadne Evrope, što je rezultiralo različitim genetskim markerima zavisno od porekla.
Uticaj rase
Iako je nemoguće predvideti tačan životni vek, neke rase su poznate po dugovečnosti.
Sijamske i manske mačke često žive duže od proseka, ali zabeleženi su slučajevi i drugih rasa koje su doživele 20, pa čak i 30 godina.
Važno je napomenuti da i čistokrvne mačke i domaće mešanke imaju potencijal za dug život.
Važnost pravilne ishrane
Mačke su mesojedi, što znači da je meso osnova njihove ishrane.
Savremena hrana za mačke formulisana je prema njihovim specifičnim prehrambenim potrebama, ali nisu svi proizvodi jednaki. Odrasle mačke teško vare veće količine ugljenih hidrata i laktozu, a ugljeni hidrati čak mogu da ometaju varenje ključnih proteina.
Proteini su im, s druge strane, izrazito važni – odrasloj mački potrebno je znatno više proteina nego psu.
Prosečna mačka teška oko 3,6 kilograma trebalo bi dnevno da unese najmanje 20 grama proteina. Uz to, esencijalne aminokiseline poput taurina, metionina i cistina ključne su za njihovo zdravlje.
Zdravlje kao preduslov
Osim ishrane, na životni vek utiču i paraziti, kao i razne bolesti koje mogu da ostave dugoročne posledice. Loša genetika, oslabljen imunitet ili problemi s funkcijom organa takođe mogu da skrate životni vek mačke.
Način života
Način života jedan je od najvažnijih faktora. Mačke koje žive isključivo u zatvorenom prostoru u pravilu žive duže od onih koje slobodno izlaze napolje. Mačke koje su napolju svakodnevno se suočavaju s brojnim opasnostima: saobraćajem, predatorima, otrovima, parazitima i zaraznim bolestima.
Što više vremena mačka provodi napolju, to je izložena većem riziku od povreda ili bolesti.
S druge strane, kućne mačke žive u sigurnom i kontrolisanom okruženju. Zaštićene su od spoljnih pretnji, imaju redovnu i uravnoteženu ishranu pa su manje izložene bolestima, pogotovo ako su vakcinisane i redovno posećuju veterinara.
Zanimljivo je da isto pravilo važi i za velike mačke – one koje žive u zoološkim vrtovima često nadžive svoje srodnike u divljini.
Rekorderka iz Ginisove knjige
Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najstarija mačka ikad živela je neverojatnih 38 godina i tri dana. Zvala se Crème Puff, rođena je 1967, a uginula 2005. godine u Teksasu.
Iako se ne zna tajna njene dugovečnosti, veruje se da je ključ bio u kombinaciji brižne nege, dobre genetike i bezbednog okruženja.
Iako ne možemo u potpunosti kontrolisati sudbinu naših ljubimaca, pružanjem bezbednog, zdravog i podsticajnog okruženja možemo značajno da povećamo njihove šanse za dug i srećan život.
Ako ikad posumnjate da je vaša mačka bolesna, ne odlažite poziv veterinaru. Za sva pitanja o zdravlju uvek se obratite stručnjaku koji poznaje istoriju bolesti vašeg ljubimca i može dati najbolji savet.
