Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će i Kijev i Moskva morati da pristanu na teritorijalne ustupke kako bi se okončao rat u Ukrajini.
Tramp će se sutra sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na Aljasci u američkoj vazduhoplovnoj bazi Elmendorf-Ričardson u gradu Enkoridžu.
Na ovom američko-ruskom samitu Tramp i Putin treba da raspravljaju o mogućnostima okončanja rata u Ukrajini.
Prema aktuelnim mapama ratišta, Rusija drži oko 114.500 kvadratnih kilometara, odnosno oko 19 odsto ukrajinske teritorije, uključujući Krim i veći deo istoka i jugoistoka zemlje. Ukrajina ne kontroliše nijedan međunarodno priznati deo teritorije Rusije.
Moskva tvrdi da su Krim, Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson, oblasti koje je posle raspada SSSR-a priznavala kao deo Ukrajine, sada sastavni deo Ruske Federacije.
Kijev poručuje da nikad to neće priznati, a većina zemalja i dalje priznaje ukrajinske granice iz 1991. godine.
Ruske snage zauzele su Krim 2014. godine, a nakon spornog referenduma Moskva ga je anektirala. Površina poluostrva iznosi oko 27.000 kvadratnih kilometara.
Rusija tvrdi da je Krim njen zakoniti deo, dok Ukrajina insistira da je reč o njenoj teritoriji. Mnogi ukrajinski zvaničnici neslužbeno priznaju da bi povratak Krima silom bio izuzetno težak.
Krim je postao deo Ruskog Carstva u 18. veku, a baza Crnomorske flote u Sevastopolju osnovana je ubrzo potom. Od 1921. bio je deo Ruske SFSR, sve dok ga 1954. tadašnji lider KPSS Nikita Hruščov nije preneo Ukrajinskoj SSR.
Donbas
Rusija kontroliše oko 46.570 kvadratnih kilometara, odnosno 88 odsto regiona Donbasa – celu Lugansku oblast i oko tri četvrtine Donjecke oblasti.
Preostalih oko 6.600 kvadratnih kilometara je pod ukrajinskom kontrolom, ali ruske snage nastavljaju ofanzivu prema preostalim većim gradovima u Donjeckoj oblasti.
Proruski separatisti u Donjecku i Lugansku proglasili su “narodne republike” 2014. godine, a Putin ih je priznao kao nezavisne države u februaru 2022, samo nekoliko dana pre početka rata.
Zaporožje i Herson
Ruske snage drže oko 74 odsto Zaporoške i Hersonske oblasti – približno 41.176 kvadratnih kilometara. Ukrajina kontroliše oko 14.500 kvadratnih kilometara ovih regiona.
Putin je 2024. izjavio da bi pristao na mir ako bi se Ukrajina povukla iz svih oblasti koje Rusija potražuje, a ne drži u potpunosti (oko 21.000 kvadratnih kilometara) i odrekla se namere da pristupi NATO-u.
Prema izveštajima Rojtersa, Putin je spreman da razgovara o prekidu vatre sa Trampom, ali odbija veće teritorijalne ustupke i traži da Kijev napusti planove za članstvo u Alijansi.
Njegovi uslovi uključuju pravno obavezujuće garancije da se NATO neće širiti na istok, neutralni status Ukrajine, ograničenje njenog naoružanja, zaštitu ruskog govornog stanovništva i priznanje ruskih teritorijalnih dobitaka.
Harkov, Sumi i Dnjepropetrovska oblast
Rusija drži i manje delove Harkovske, Sumske, Nikolajevske i Dnjepropetrovske oblasti.
U Harkovskoj i Sumskoj oblasti pod njenom kontrolom je oko 400 kvadratnih kilometara, dok u Dnjepropetrovskoj ima samo mali granični pojas. Moskva tvrdi da u Sumskoj oblasti formira “bezbednosnu zonu” radi zaštite svoje Kurske oblasti od ukrajinskih napada.
Pravni status i međunarodne reakcije
Rusija smatra da su Republika Krim, Sevastopolj, Luganska i Donjecka narodna republika, kao i oblasti Zaporožje i Herson – sastavni subjekti Ruske Federacije. Ukrajina ih smatra okupiranim delom svoje teritorije.
Većina država ne priznaje ove oblasti kao deo Rusije, iako su Krim priznale Sirija, Severna Koreja i Nikaragva. Generalna skupština UN proglasila je aneksiju Krima 2014. godine nezakonitom i potvrdila da poluostrvo pripada Ukrajini.
