Ukoliko preminula osoba nije ostavila testament, imovina se deli prema Zakonu o nasleđivanju, koji unapred određuje četiri nasledna reda i precizira ko ima pravo da stupi na mesto ostavioca. Pravilo je jasno – svaki naredni red dolazi na red tek ako nema naslednika iz prethodnog, a ukoliko nijedan naslednik ne postoji, imovina prelazi u vlasništvo Republike Srbije, koja je ne može odbiti.
Prvi nasledni red čine supružnik i deca, koji nasleđuju u jednakim delovima. Na primer, ako iza ostavioca ostanu bračni partner i dvoje dece, svako dobija po trećinu imovine. Ukoliko je neko dete preminulo pre ostavioca, njegov deo prelazi na njegove potomke, odnosno unuke. Ovaj red ima apsolutni prioritet, pa dok postoji makar jedno dete, drugi srodnici ne mogu nasleđivati. Isto pravilo važi i za vanbračnu decu čije je očinstvo pravno utvrđeno.
Ako ostavilac nema potomke, aktivira se drugi nasledni red, u kojem imovinu dele supružnik i roditelji. Supružniku pripada polovina, dok drugu polovinu ravnopravno dele otac i majka. Ako jedan roditelj nije živ, njegov deo prelazi na drugog roditelja ili pripada supružniku, a ukoliko oba roditelja nisu živa, celokupno nasledstvo dobija bračni partner. Kada nema ni supružnika, roditelji postaju jedini naslednici.
U situaciji da nema dece, supružnika ni roditelja, nasleđuju babe i dede i njihovi potomci, odnosno ujaci, stričevi, tetke i njihova deca. Nasleđe se tada deli na očinsku i majčinsku liniju, a ako u jednoj nema naslednika, ceo deo prelazi na drugu. Iako se ovaj red ređe primenjuje u praksi, zakon ga predviđa kako bi imovina uvek imala zakonitog naslednika, piše Nasledstvo.
Četvrti nasledni red čine pradedovi, prababe i njihovi potomci. Ako ni među njima nema naslednika, imovina automatski postaje državna.
Zakon predviđa i situacije u kojima supružnik može izgubiti pravo na nasledstvo – ako je pokojnik pokrenuo razvod i sud utvrdi da je za to postojao osnov, ako je brak poništen, ili ako je zajednički život trajno prestao krivicom ili sporazumno.
Posebnu zaštitu imaju takozvani nužni naslednici, među kojima su potomci, bračni partner i roditelji. Njima pripada deo imovine koji se ne može osporiti ni testamentom, osim u zakonom predviđenim slučajevima. Potomci i supružnik imaju pravo na polovinu svog zakonskog dela, dok ostali nužni naslednici dobijaju trećinu. Ovaj deo se najčešće isplaćuje nakon namirenja dugova ostavioca, a ukoliko je povređen poklonima ili testamentom, može se zahtevati dopuna u zakonskom roku.
Isključenje nužnog naslednika moguće je samo ako je jasno navedeno u testamentu i ako postoje ozbiljni razlozi, poput teškog kršenja porodičnih obaveza ili krivičnih dela prema ostaviocu.
Stručnjaci ističu da Zakon o nasleđivanju nastoji da uspostavi ravnotežu između prava ostavioca da raspolaže svojom imovinom i zaštite najbližih srodnika. Upravo zato se u složenijim situacijama, naročito kada ima više naslednika, poklona ili spornih odnosa, preporučuje pravni savet kako bi se izbegli dugotrajni sporovi.
