U svetu sve većeg socijalnog jaza i nejednakosti između bogatih i siromašnih, u kome se stiče utisak da se celokupni državni sistemi podređuju interesima krupnog kapitala i političara koji služe istom, knjiga “Komunistički manifest” Karla Marksa i Fridriha Engelsa, (nanovo) pokazuje svoju relevantnost.
Ona to čini ne iz potrebe da nekog “preobrati” u komunistu, već da ukaže na probleme sa kojima se suočavaju savremeni kapitalistički sistemi.
Karl Marks i Fridrih Engels objavili su “Komunistički manifest” 21. februara 1848. godine kao programski dokument Saveza komunista, prve međunarodne radničke organizacije.
Knjiga je publikovana u doba velikih društvenih i ekonomskih promena. Industrijska revolucija transformisala je privrede evropskih zemalja, donoseći nagli rast proizvodnje, ali i pogoršavajući položaj radničke klase. Radnici su radili u teškim uslovima, s malim platama i bez socijalne sigurnosti, dok se buržoazija bogatila, po čemu je ovaj istorijski period sličan onome u kome danas živimo.
Pritisak radničkog nezadovoljstva, s idejama socijalizma koje su se već razvijale, stvorio je plodno tlo za revolucionarne promene.
Upravo u takvom kontekstu Marks i Engels napisali su “Manifest”, čiji je cilj bio da se objasne istorijske zakonitosti klasne borbe i da se ponudi vizija sveta u kom bi radnici preuzeli kontrolu nad sredstvima za proizvodnju.
Neke ideje
U Komunističkom manifestu Marks i Engels tvrde da je istorija svih društava do tada bila istorija klasne borbe – sukoba između vladajuće klase (buržoazije – onih koji imaju sredstva za proizvodnju) i potlačene klase (proletarijata – ljudi koji su prinuđeni da prodaju svoj rad).
Ključne teze “Manifesta” uključuju:
Istorijski materijalizam – ekonomska baza društva određuje njegove političke i ideološke nadgradnje.
Kritika kapitalizma – kapitalizam stvara nejednakost i eksploataciju radnika.
Nemogućnost reforme kapitalizma – revolucionarne promene su nužne kako bi se društvo oslobodilo klasne opresije.
Diktatura proletarijata – radnička klasa treba privremeno da preuzme vlast kako bi se uspostavilo besklasno društvo.
Komunističko društvo – ukidanje privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju i stvaranje društva temeljenog na zajedničkoj raspodeli dobara.
Revolucionarni odjeci
Iako u trenutku objavljivanja “Komunistički manifest” nije izazvao talas revolucija, njegova je poruka imala ogroman uticaj na kasniji razvoj socijalističkih i komunističkih pokreta.
Godine 1848. širom Evrope izbile su revolucije, koje su delom bile inspirisane idejama radikalne društvene promene, ali su ubrzo bile ugušene.
Krajem 19. i početkom 20. veka Marksove i Engelsove ideje dobile su novo značenje, posebno kroz razvoj radničkih pokreta i osnivanje socijalističkih i komunističkih stranaka širom sveta.
Najznačajniji istorijski događaj inspirisan “Manifestom” bila je Oktobarska revolucija 1917. u Rusiji, koja je dovela do stvaranja prvog komunističkog režima pod vodstvom boljševičke partije i Lenjina.
Tokom 20. veka komunističke ideje proširile su se na mnoge delove sveta, uključujući Kinu, Kubu, Vijetnam i druge zemlje, gde su oblikovale političke sisteme i društva.
No, pad Sovjetskog Saveza 1991. i globalni preokret prema kapitalizmu umanjili su uticaj komunizma, iako njegove ideje i dalje žive u određenim oblicima socijalizma i levičarskih pokreta.
Treba reći i da komunizam nigde nije ostvaren u svom punom kapacitetu, već da se radi o real-socijalističkoj varijanti, budući da je komunizam bezdržavna ideologija koja zahteva stvaranje sveta u kom ne postoji eksploatacija čoveka od strane drugog čoveka.
Jedna od najuspešnijih realizacija ovog koncepta, ostvarena je u bivšoj Jugoslaviji, zemlji u kojoj su radnici imali neuporedivo veća prava nego što je to slučaj danas u državama naslednicama SFRJ.
Baš zbog toga, aktuelnost “Komunističkog manifesta” je važeća i za naš region.
