pixabay.com
Foto: Ilustracija

Situacija sa informisanjem migranata o pandemiji, vakcinama, merama države u suzbijanju zaraze, u Nemačkoj nije zavidna. O ovim temama su uglavnom milione stranaca u toj zemlji ponajviše obaveštavali etnički mediji na jezicima najvećih grupacija iz glavnih zemalja porekla, u koje naravno spada i naš list.

Zašto su Nemci u panici zbog svog stanovništva premalo uradili da o svemu što je bitno oko korone i propisa detaljnije informišu i osobe migrantskog porekla?

Pravog sagovornika na ovu temu pronašao je berlinski list “Tages špigel” postavljajući ključno pitanje o mogućem prevladavanju jezičkih barijera. Stručnjak za ovu oblast, profesor dr Laura Šolaske je kao sjajno obavešteni naučni saradnik Nemačkog centra za integracije i istraživanja položaja migranata (DeZIM)
u Berlinu, obelodanila u autorskom tekstu detalje neslavnog odnosa domaćina prema milionima stranaca.

Ona je odmah potvrdila da se ti stanovnici Nemačke informišu i iz domaćih medija, ali da ipak bolje razumeju ponuđena stručna objašnjenja lekara čitajući novine na maternjem jeziku. Zato su ti mediji pristupačniji i korisniji u važnom poslu oko izbegavanja zaraze.

Politika javnog informisanja na jezicima stranaca je loša, kaže Laura Šolaske i upozorava da su moguće teške posledice po one koji zbog lošijeg znanja nemačkog ne uspevaju da prate važna obaveštenja i mere koje donose vlasti, ali ni objašnjenja lekara po bolnicama.

Pritom je do javnosti dospeo naslućivani podatak da je među obolelima od korone natprosečno veliki broj osoba stranog porekla, a stručnjaci to objašnjavaju lošijim uslovima života i opasnijim zanimanjima od onih kojima se bave Nemci. Dalje, većina stranaca manje zarađuje od domaćih radnika, a živi u skučenim uslovima u siromašnijim četvrtima gradova.

Za sada, u jeku pandemije, niko još ne raspolaže preciznim podacima o tome koliko je korona zahvatila ljude sa migrantskim poreklom. Šef Instituta “Robert Koh”, Lotar Viler, nedavno je izašao u javnost sa improvizovanom ocenom da je na odeljenjima intenzivne nege mnogo više osoba stranog porekla nego Nemaca, a izvor su mu bili pojedini medicinski radnici.

Više poštovanja

Sve u svemu, vlasti u Nemačkoj ne samo da moraju da budu više zabrinute za migrante, pa shodno tome da teže komunikaciji usmerenoj na ciljne grupe. Može se samo gajiti nada da se bavljenje migrantima u ovako haotičnoj situaciji sa pandemijom ipak dešava sa više poštovanja prema njihovoj rodbini u jedinicama intenzivne nege.

Berlin i Bremen za primer

Među pokrajinama, ponajviše su na obaveštavanju stranaca učinili Berlin i Bremen jer su informativni materijal na jezicima zemalja porekla delili u obdaništima, domovima za smeštaj izbeglica i savetovalištima. Jedan od najvažnijih punktova je i Ured za zapošljavanje, gde svakodnevno dolaze na stotine ljudi.