Profesor informacionih tehnologija dr Petar Kočović otpočetka pandemije koronavirusa na osnovu matematičkih proračuna izrađuje modele prema kojima prati i predviđa kretanje koronavirusa.
Za “Vesti” objašnjava šta nas čeka u narednim danima.
Uz pomoć matematičkih formula mesecima pratite stanje u vezi sa pandemijom koronavirusa. Kakvo je trenutno stanje?
– U Srbiji, koja je samo pre mesec dana bila država sa najmanje zaraženih u Evropi, situacija se preokrenula. Sada smo oko polovine tabele evropskih zemalja. U Evropi je stanje loše, pa i u Srbiji, a iz dana u dan broj zaraženih raste.
Šta vaša računica predviđa o broju zaraženih u narednim danima?
– Matematički, broj zaraženih će da raste narednih 10-15 dana. Biće i dana sa manjim brojem realno zaraženih, ali će preduzete mere početi da daju rezultate tek za desetak dana.
Kakve brojke možemo očekivati u naredna dva dana?
– Matematika pokazuje da će u naredna dva dana da se očekuje 11.000 ukupno zaraženih. Oko 5.500 u proseku dnevno. Ali, videćemo.
Oborili smo rekord po broju zaraženih, ali su stupile i mere ograničavanja. Koliko će to uticati na dalji tok pandemije?
– Evidentno je da će uticati, ali narednih desetak dana pristižu oni koji su se zarazili u prethodnih desetak dana. Ovaj virus ima veliku inerciju. Možemo da ga uporedimo sa brodom koji bi trebalo da zakoči. Njemu treba oko dva kilometra da stane. Tako je i sa virusom. Ne može odmah.
Rekli ste da nas posle trećeg očekuje i četvrti talas?
– Da. Vakcina neće biti dostupna, a naredni talas ide narednog dana pošto se završi prethodni. Da li će biti blaži ili jači, videćemo.
Kako funkcionišu vaši proračuni?
– Mi koristimo nekoliko matematičkih modela, od kojih je najpoznatiji Gausova raspodela, kojom predviđamo datum završetka talasa, kao i broj zaraženih u budućnosti. Koristimo i ECDC koeficijent koji nam uprosečava vrednosti na bazi 100.000 stanovnika u prethodnih 14 dana. Tako dobijamo zone koje smo predstavili bojama (indeks 0-15-zelena, 15-30-žuta, 30-50-crvena, 50-100 crveno-ljubičasta… preko 1,000- crna). U kombinaciji sa Gausovom raspodelom dobijamo trendove za naredni period. Ovo je nešto stabilniji pokazatelj nego brojevi iz same Gausove raspodele, naročito kada broj zaraženih naglo raste iz dana u dan.
Razvili portal
Kako radi vaš petočlani tim?
Moj tim je razvio sopstvenu metodologiju. Isprogramirali smo sve metode i s vremena na vreme ih usavršavamo. Programe smo razvili u programskim jezicima Pajton i C++, a koristimo i MySOL bazu podataka. Takođe, širu javnost obaveštavamo preko portala DIGITAL DREAMS, koga smo mi razvili i održavamo ga na dnevnom nivou (http:www.digital-dreams.biz/covid-19/index.php). Tu mogu da se vide svi trendovi.
Najteže u Evropi i Americi
Šta pokazuju podaci iz sveta? Vi i vaš tim pratite stanje u svih 216 država.
– Da, ali je samo pedesetak relevantno. Najveća zaraza na dnevom nivou je u Evropi i na američkom kontinentu – oko 80%. Na primer u Okeaniji kao regionu, ima ukupno oko 5.000 zaraženih dnevno, kao u celoj Srbiji. Zato neka ostrva nisu statistički relevantna.
