Kosovo, Albanija i Hrvatska rade na sprovođenju saradnje u oblasti odbrane, o kojoj su se dogovorili pre oko pet meseci, kada su ministri odbrane potpisali zajedničku deklaraciju 18. marta u Tirani, piše RSE. Kupovina odbrambenih kapaciteta prva je obaveza iz deklaracije na koju su se ministri odbrane obavezali.
Ministarstva odbrane Kosova i Albanije potvrdila su za Radio Slobodna Evropa da stručne grupe rade na planu sprovođenja deklaracije.
Ministar odbrane Kosova u tehničkom mandatu Ejup Maćedonci izjavio je da je 18. jula u Tirani održan sastanak implementacione grupe „radi razrade plana na operativnom nivou“.
Ministarstvo odbrane Albanije, koje je bilo domaćin ceremonije potpisivanja sporazuma, saopštilo je da će u septembru ove godine ministarstvima Albanije, Kosova i Hrvatske biti predstavljen vodič koji je u završnoj fazi izrade, radi odobrenja.
U deklaraciji koju su potpisali Maćedonci, ministar odbrane Albanije Piro Vengu i ministar odbrane Hrvatske Ivan Anušić, utvrđene su četiri tačke saradnje – promocija odbrambenih kapaciteta i saradnja u relevantnoj industriji, povećanje interoperabilnosti kroz obrazovanje, obuke i vojne vežbe, odgovor na hibridne pretnje i jačanje otpornosti i puna podrška evroatlantskim integracijama.
U tekstu deklaracije navodi se da je ova saradnja usmerena ka osiguravanju dobre pozicije za suočavanje s pretnjama i ostvarivanje ciljeva u oblasti odbrane i bezbednosti.
Kupovina odbrambenih kapaciteta je prva obaveza iz deklaracije na koju su se ministri odbrane obavezali.
U tom kontekstu, prema rečima Maćedoncija, cilj je da se izvrši jedinstvena porudžbina umesto tri odvojene od svake strane.
– Na primer, sistem (naoružanja) koji tri države žele da kupe od SAD-a, naručimo kao jednu kupovinu, koristeći zakonodavstvo svake zemlje, ali da količina i rok isporuke budu zajednički. Jer kada se od SAD kupuje veća količina, cena je niža, a isporuka brža – rekao je Maćedonci za RSE.
Ove nabavke predviđene su da se finansiraju iz nacionalnih budžeta.
Maćedonci očekuje da će partnerske države u ovom sporazumu pomoći Kosovu na putu ka evroatlantskim integracijama, posebno u vezi sa članstvom Kosova u NATO programu Partnerstvo za mir.
Maćedonci kaže i da će iskoristiti naredni sastanak u okviru Američko-jadranske povelje (A5), koji se očekuje u oktobru ove godine, da pozove regionalne partnere da se pridruže inicijativi.
Članice Američko-jadranske povelje su Albanija, Hrvatska, Severna Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, dok Kosovo ima status posmatrača.
Očekivanja od sporazuma
Pored saradnje u oblasti vojne industrije, planira se i realizacija bilateralnih i trilateralnih vojnih vežbi, kao i saradnja u regrutaciji kadrova, uz povećanje mogućnosti za obrazovanje kroz vojne akademije. Takođe se očekuje zajednički angažman u borbi protiv hibridnih pretnji, uključujući sajber pretnje, kampanje dezinformacija, kao i zlonamerni strani uticaj koji može ugroziti ili uticati na nacionalnu i regionalnu bezbednost.
Predviđeno je da se u okviru ovog sporazuma razmenjuju informacije i obaveštajni podaci kako bi se sprečili zajednički izazovi.
Maćedonci navodi da je ovaj sporazum pozdravljen u Pentagonu, tokom njegove posete Sjedinjenim Američkim Državama u junu ove godine.
– Smatrali su to dobrom prilikom za regionalnu saradnju u suočavanju sa izazovima – rekao je on, dodajući da su podršku dobili i od više članica NATO, ne precizirajući o kojim državama je reč.
Srbija protiv sporazuma
Međutim, protiv ove saradnje, kako navodi RSE, usprotivila se Srbija, čiji je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da se time krši subregionalni sporazum iz 1996. godine.
Ovaj sporazum, koji se odnosi na dozvoljene kvote naoružanja, tada su potpisali dva entiteta Bosne i Hercegovine – Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska – kao i Hrvatska i Savezna Republika Jugoslavija, koju su činile Srbija i Crna Gora.
Nekoliko dana nakon potpisivanja deklaracije o saradnji u oblasti odbrane između Kosova, Albanije i Hrvatske, Srbija i Mađarska su potpisale dokument kojim se konkretizuje strateški sporazum o odbrambenoj saradnji postignut 2023. godine.
Vučić je tada izjavio da veruje kako će ovaj sporazum dovesti do daljeg približavanja ka stvaranju vojnog saveza između Srbije i Mađarske.
