Mlekari već deveti dan blokiraju saobraćajnice na više lokacija u Srbiji, a ni razgovor resornog ministra sa udruženjima poljoprivrednika nije urodio plodom. Pred kakvim je izazovima mlekarski sektor i koji su mehanizmi na raspolaganju državi za izlazak iz krize za RTS je govorio profesor Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Zahtevi proizvođača mleka su obustavljanje uvoza svih poljoprivrednih proizvoda i omogućavanje otkupa viškova u robne rezerve radi stabilizacije tržišta.
Traže novu regulaciju tržišta nakon stabilizacije cena, uvođenje kvota i obavezne inspekcijske kontrole i laboratorijske analize na graničnim prelazima.
Smatraju da treba nastaviti otkup mleka za proizvođače kojima je obustavljen otkup, uz obavezu da otkupljivači preuzmu sve količine.
Zahtevaju odgovornost za urušavanje poljoprivrede i odgovornost svih koji su svojim delovanjem uništavali poljoprivrednu proizvodnju i, kako tvrde, ugrozili egzistenciju poljoprivrednika.
“Nemoguće je obustaviti uvoz”
Profesor Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže za RTS da je prvi uslov nemoguće ispuniti imajući u vidu obaveze koje smo kao država preuzeli i da se rešenje mora tražiti u nekom drugom pravcu.
Na pitanje da li bi neke kratkoročne mere imale efekta, Rajić napominje da svaki sporazum sadrži stavke koje su zaštitne, koje štite domaće tržište.
Šta je prelevman
Prelevman je zaštitna taksa. Nadoknađuje razliku između nerealno niske cene uvozne robe i skupljeg, domaćeg proizvoda.
“I u ovom slučaju ja mislim da mi nemamo baš jake adute. Naravno, treba razgovarati, treba pratiti situaciju jer ona se menja iz meseca u mesec. Za sad nismo još u situaciji u kojoj smo bili 2015. godine, kada smo uveli prelevmane”, navodi Rajić.
Poljoprivrednici se pozivaju na članove 40 i 41 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji kažu da države mogu da uvedu odbrambene trgovinske mere, ako dokažu da se u njihovu zemlju uvozi nešto po damping cenama.
“Mora se dokazati veza između pada cene i proizvodnje”
Profesor Rajić ističe da tu ima još jedan uslov, a to je da postoji uzročno-posledična veza između cene i pada proizvodnje, a kako kaže, tog pada nema.
Prema njegovim rečima, bez dokazivanja te veze, nema ni razgovora.
Poljoprivrednici, za razliku od ranijih protesta, sada ne traže veće subvencije već sistemska rešenja – uvođenje kvota, prelevmana i strožih kontrola kvaliteta na granici, kako bi se smanjio uvoz.
Rajić ističe da su prelevmani mogući, ali u da moraju biti u skladu sa međunarodnim sporazumima, kao i da kvote nose rizik reciprociteta.
Podseća da su 2015. godine prelevmani na sir pomogli stabilizaciji tržišta, jer je dokazano da je reč o damping cenama. Danas bi, kako kaže, to upravo i bio jedini održiv način zaštite domaćeg tržišta.
“Cena mleka posledica i globalnih kretanja”
Govoreći o mlekarstvu, navodi da pad otkupnih cena nije posledica samo uvoza, već i globalnih kretanja.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta upozorava da, prema procenama Food and Agriculture Organization (FAO), 2026. može biti kritična za mlečnu industriju, uz očekivani sezonski višak ponude i dodatni pritisak na cene do leta.
Rajić smatra da je očuvanje domaće proizvodnje mleka strateški interes, ali da proizvođači moraju da povećaju efikasnost i smanje troškove. Kao jedno od rešenja navodi mogućnost otkupa viškova za robne rezerve i proizvodnje mleka u prahu, uz napomenu da bi to predstavljalo dodatno opterećenje za budžet.
