Giganatosaurus je jedan od najvećih ikada otkrivenih dinosaurusa mesoždera. Imao je dužinu od oko 13 metara, masu od oko 8 tona i visinu u grebenu oko 4 metra, gabariti koji su ga cementirali kao jednog od najvećih kopnenih ubica svih vremena.
Trenutno znanje u paleontološkim krugovima ga plasiraju na drugo mesto, tik iza Tiranosaurus-reksa, mesojeda sa čijim su smrtonosnim karakteristikama čitaoci “Vesti” već upoznati. Giganotosaurus je hodao na dve noge, imao je ogromnu glavu, dugu 1,8 metra, sa zubima dugim 20 centimetara. Radilo se o biću koje je živelo u periodu srednje krede, od pre 100 do pre 95 miliona godina, i to na tlu današnje Argentine, preciznije, Patagonije.
U blizini ostataka Giganotosaurusa pronađeni su i ostaci titanosaura, masivnih sauropoda, dugovratih dinosaurusa, što navodi na zaključak da su bili ubijeni od strane mesojeda. Moguće je da su predatori živeli u čoporima, što je dodatno uticalo na nivo opasnosti koju su nosili sa sobom. Pored veličine, Giganotosaurus je bio i poprilično brz za životinju svoje mase, jer su procene da je dostizao i 50 kilometara na sat.
Procenjeno je da je imao destruktivan ugriz, budući da je imao zube prilagođene otkidanju velikih komada mesa. Ipak, on je bio slabije snage od onog kod T-reksa, i to oko tri puta. Sam naziv Giganotosaurus, inače, u prevodu znači “džinovski gušter”.
Veliko otkriće
Fosili Giganotosaurusa su pronađeni 1993. godine, što je u tom trenutku predstavljao bauk u svetu paleontologije, jer je posle dosta vremena, nađen predator koji je mogao da bude konkurentan poznatijem severnoameričkom dinosaurusu mesojedu, Tiranosaurusu.
